Kancelar u Moskvi: Povlačenje trupa je „dobar znak“

Nemački kancelar pozdravlja to što Rusija povlači pojedine trupe sa ukrajinske granice. „To je dobar znak i nadamo se da će toga biti još“, rekao je Olaf Šolc posle sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi. Deeskalacija situacije je „hitno potrebna“, rekao je kancelar i naglasio da diplomatske mogućnosti „daleko od toga da su iscrpljene“.

Svima u EU i NATO je jasno da se održiva bezbednost ne može postići protiv Rusije, već samo sa Rusijom. „Zato se od svih sada traži da se ponašaju hrabro i odgovorno“, naglasio je Šolc. „Naša je prokleta dužnost i zadatak, kao šefova država i vlada, da sprečimo da rat u Evropi eskalira.“

Putin kaže da ne želi rat

Vladimir Putin je naglasio: „Ne želimo rat u Evropi“. To je razlog zašto njegova zemlja od Zapada traži garancije bezbednosti. Do sada, međutim, nije bilo zadovoljavajućeg odgovora na zahteve Rusije. Putin kaže da je i dalje spreman da pregovara sa Zapadom, ali dodaje da se mora uzeti u obzir sveukupna struktura i ne smeju se zanemariti pojedinačna pitanja.

Zabrana emitovanja DW: Putin spreman za razgovor

Razgovor nemačkog kancelara i ruskog predsednika u Moskvi trajao je nekoliko sati, a jedna od tema je bila i zabrana emitovanja Dojče velea u Rusiji, a Putin je na konferenciji za novinare rekao da je voljan da se o tome razgovara. On se složio sa Šolcom da bi „trebalo razmisliti kako se problem može rešiti“. Predsednik Rusije nije međutim želeo da iznosi detalje, kako ne bi komplikovao situaciju.

Dopisništvo Dojče velea u Moskvi zatvoreno je pre dve nedelje, a saradnici nemačke medijske kuće morali su da predaju svoje akreditacije. To je bila reakcija na zabranu emitovanja TV-programa na nemačkom RT DE ruskog državnog medija od strane nemačkih medijskih regulatora, koja je stupila na snagu sredinom decembra. Inače, dopisnik i snimatelj Dojče velea pratili su u Moskvi posetu kancelara Šolca.

Uoči dugo očekivanog sastanka Šolc-Putin, koji je prenosila i ruska televizija, kancelar je istakao važnost dijaloga. U tom kontekstu, ocenio je da je zadovoljan što će moći da razmeni mišljenja sa šefom ruske države. „Najvažnije je da odnose između država rešavamo dobrim međusobnim razgovorima.“

Nemački kancelar ukazao je i na značaj dobrih ekonomskih odnosa sa Rusijom. S obzirom na nemačko-rusku istoriju, „dobro je što imamo veoma sređene ekonomske odnose“, naglasio je Šolc.

Kancelar je, inače, odbio da ga ruske službe testiraju na koronu u umesto toga, a nakon sletanja, test je uradio lekar iz nemačke ambasade u avionu vlade Nemačke. Zato je Šolc izašao iz letelice tek nakon 40 minuta.

Moskva najavljuje delimično povlačenje iz graničnog područja

Neposredno pre Šolcovog dolaska u Moskvu, Kremlj je najavio delimično povlačenje ruskih jedinica sa ukrajinske granice. Portparol Ministarstva odbrane Igor Konašenkov rekao je da su trupe iz vojnih okruga na jugu i zapadu Rusije „izvršile svoje zadatke“ i da se vraćaju u svoje vojne baze. Počelo se takođe i sa utovarom vojne tehnike. Nisu, međutim, date nikakve konkretne brojke.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu još u ponedeljak je obavestio predsednika Putina da se neki od za Zapad kontroverznih vojnih manevara ruske vojske, kako u samoj Rusiji, tako i u Belorusiji, privode kraju. Međutim, prema rečima portparola Ministarstva Konašenkova, Rusija će nastaviti s „kompleksnim i obimnim merama za operativnu obuku trupa i oružanih snaga“.

Ruski pomorski manevri kod Krima

Masovno raspoređivanje ruskih trupa na granici sa Ukrajinom na Zapadu već nedeljama podstiče strahove od ruske invazije na susednu zemlju. Prema američkim informacijama, „jasno je“ da je više od 100.000 ruskih vojnika angažovano u pograničnom području.

Zabrinutost su izazvali i ruski pomorski manevri u blizini poluostrva Krim u Crnom moru. Prema tvrdnjama Moskve, tokom te vežbe korišćena je teška artiljerija za obuku u uništavanju neprijateljskih podmornica.

Uprkos svemu tome, Moskva nastavlja da demantuje da planira napad na Ukrajinu, a mobilizacija trupa na zapadu Rusije obrazlaže se njihovim angažovanjem na vežbama. Istovremeno, iz Kremlja su poslednjih nedelja više puta izjavljivali da se osećaju ugroženo od NATO.

Stoltenberg: Oprezan optimizam

NATO je pozdravio najnovije signale Rusije u sukobu oko Ukrajine, ali insistira na masovnom povlačenju trupa iz pograničnog područja. „Postoje znaci iz Moskve da ona hoće da nastavi sa diplomatijom“, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg u Briselu. „To nam daje razlog za oprezan optimizam. Međutim, najnoviji pokreti ruskih trupa nisu de fakto deeskalacija, ako one za sobom ostave ratnu opremu. U takvom slučaju, trupe veoma brzo mogu da se vrate i budu operativne.“

Ministri odbrane 30 zemalja NATO sastaće se u Briselu u sredu i četvrtak kako bi razgovarali o ukrajinskoj krizi. Stoltenberg je ponovo upozorio trenutna situacija ima potencijal da eksplodira. „Rusija je nagomilala borbene trupe u i oko Ukrajine kao nikada od Hladnog rata“, rekao je Stoltenberg. „Sve je spremno za novi napad.“ Ipak, vlada u Moskvi još ima dovoljno vremena da spreči rat i odluči se za mirno rešenje. U suprotnom, trenutna situacija mogla bi postati „najozbiljnija bezbednosna kriza kakvu decenijama nismo videli u Evropi“.

Prema oceni Ukrajine, ruska invazija je, bar za sada, sprečena zahvaljujući delimičnom povlačenju trupa. „Mi i naši saveznici smo uspeli da sprečimo dalju eskalaciju Rusije“, rekao je u Kijevu ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba. „Već je sredina februara i vidite da diplomatija još uvek funkcioniše.“

uh/djo/kle (afp, dpa, rtr, DW)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.