Kancelarkino licemerje
Tako, dakle, izgleda doslednost Angele Merkel: ona se trudi da niko ne primeti da je promenila svoju politiku i ograničila priliv izbeglica. Zato uglavljuje dil kojim će broj potražilaca azila jednostavno biti sveden na nulu. Jer, ako Turska ubuduće bude preuzimala natrag sve izbeglice iz Grčke, i ako istovremeno bude osujećen rad krijumčara ljudi a alternativne rute ostanu zatvorene, niko više neće moći da dođe u Evropu, pa time – ni u Nemačku. Rešen problem.
To je politički makijavelizam najfinije sorte. Na kraju će Berlin milostivo da preuzme jedan kontingent Sirijaca iz Turske, kako to predviđa dil sa Ankarom. Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je još i naglasio da se radi o „malom broju“.
Zbogom vrednosti
De Mezijer igra ulogu kancelarkinog čuvara koji treba da savlada otpore dilu sa Turskom. Na primer, otpor Austrije koja smatra da će „naše vrednosti da odlete preko palube“, jer Turska ukuda slobodu štampe. Ili, pravne dileme, kakve je izrazio komesar UN za ljudska prava: on kaže da je masovno proterivanje izbeglica bez individualne provere jednostavno protivpravno. I zaista, treba samo zamisliti šta će se dešavati: turska vlada će samo Sirijcima priznati status izbeglica. A šta je sa kurdskim Iračanima koji beže sa teritorija pod kontrolom IS? Sa politički progonjenim iz susednog Irana? Sa Hazarejcima sa severa Avganistana kojima preti smrt?
Takve prigovore nemački zastupnici neće da čuju i radije lapidarno kažu da će Turska ispuniti svoje međunarodne obaveze. Je li? Turska razara bombama gradske četvrti na kurdskim područjima ne vodeći računa o civilnim žrtvama. Jača li to pravnu kredibilnost predsednika Erdogana? Ili je možda zatvaranje opozicionog lista „Zaman“ trebalo da probudi poverenje u njegovu odanost pravilima?
Anđeoski oreol – za licemerje
Nemačka vlada jednim potezom baca na smetlište Ženevsku konvenciju i druga međunarodna pravila, pa i Ujedinjene nacije. Jer, sve to samo ometa novu ideju okupljanja izbeglica u Turskoj i delegiranja prljavog posla masovnog proterivanja na druge. A za to je autokratska vlada kao što je ona u Ankari – dobar partner. Cilj je uspostavljanje evropskog utvrđenja.
A to što sve organizacije za ljudska prava ovoga sveta protestuju... koga je za to briga, nek idu dođavola. Nemačka kancelarka bi što pre trebalo da vrati u Njujork anđeoski oreol koji joj je generalni sekretar UN Ban Ki-Mun dodelio za humanost. Jer, tim oreolom se samo blamira.