Karadžić, uživo iz Haga
8. maj 2019.
Učešće haških osuđenika u javnom životu regiona u poslednje vreme postalo je gotovo normalna stvar. Nakon što se pre pola godine Ratko Mladić telefonom uživo uključio u program beogradske televizije Hepi i izgovorio čuveno „Ljubi vas deda Ratko“, slična stvar desila se pre nekoliko dana u Podgorici i nije imala poseban odjek.
Osuđeni bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić uživo se telefonski uključio u tribinu o stvaranju Republike Srpske koja se održavala u Srpskoj kući u Podgorici. Na tribini je govorio njegov ratni saradnik, koji je odležao kaznu u Hagu, Momčilo Krajišnik.
On je rekao da je Karadžić najzaslužniji za stvaranje Republike Srpske a njen prvi predsednik potom je preko telefona ponovio ranije opaske da se „država i deca rađaju u krvi“. Mediji prenose i da je govor Karadžića prekidan aplauzima prisutnih na tribini, a Krajišnik mu je na kraju poručio da „prestane tamo da se izležava i dođe ovamo jer imamo mnogo važnijih poslova“.
Zbog ovoga je sekretar Haškog suda kaznio Karadžića jer se, kako je saopšteno iz Tribunala, bez odobrenja telefonom uključio u tribinu u Crnoj Gori. Po pravilima suda, pritvorenici u Sheveningenu imaju pravo na nenadziranu komunikaciju sa advokatima, ali im nije dozvoljeno da se bez odobrenja uključuju u javne događaje.
Kazna se sastoji u tome da će svi takozvani nadzirani Karadžićevi telefonski razgovori biti prisluškivani u narednih sedam dana i o njima će biti sačinjene beleške. Po Pravilniku Haškog tribunala, ta mera može trajati do 30 dana ali se može i produžiti. Takođe, sudski sekretar naložio je i da retroaktivno budu preslušani telefonski razgovori koje je Karadžić vodio od 1. maja.
Međutim, iz Haga je izostao odgovor na ključno pitanje DW: kako je moguće da jedan od haških osuđenika u zatvoru ima mogućnost telefonskog javljanja u ovakve diskusije?
Brković: To je skandal
Karadžićevo „gostovanje“ u Podgorici nije naišlo na veće reakcije ni u Crnoj Gori. Ni vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS), koja često igra na kartu straha od „srpskog nacionalizma“, nije komentarisala događaj. Ni naši pokušaji da dobijemo komentar od vodećih partija nisu urodili plodom.
S druge strane, književnik Balša Brković ima jasan stav. „Smatram to skandaloznim i mislim da je jezivo što je omogućeno da se to desi u Crnoj Gori ili u bilo kojoj od država regiona. To ukazuje na suštinski problem koji imamo – problem 'nesvarene prošlosti', koji pokazuje koliko ljudi zapravo ne žele da prihvate stvarnost. Takođe, smatram da je to loša usluga i samoj ideji Srpske kuće u Crnoj Gori“, kaže Brković za DW.
Srpska kuća, najavljena kao „mesto susreta“ i simbol onoga što država Srbija radi „u pomoći srpskom narodu u Crnoj gori“, otvorena je u februaru u Podgorici uz prisustvo Nikole Selakovića kao izaslanika predsednika Aleksandra Vučića. Na njoj je tabla na kojoj piše da je uspostavljena Vučićevom odlukom. Srbija je u izgradnju uložila 3,5 miliona evra.
Brković kaže da nema ništa protiv postojanja Srpske kuće u Crnoj Gori, ali da bi u njoj trebalo da gostuju intelektualci kalibra nekadašnjih velikih duhova srpske kulture poput Bogdana Bogdanovića ili Radomira Konstatinovića, a nikako Radovana Karadžića.
Brković tvrdi i da je ovo loša usluga srpskom narodu u Crnoj Gori. ,,Jer to je propaganda jednog lika i dela i to je zaista neprihvatljivo. Takođe, to je neverovatno velika usluga crnogorskom režimu“, smatra Brković.
Na pitanje kakvo je to društvo u kojem se osuđeni za ratne zločine lagano uključuju u debate i drže govore, Brković kaže da su tome doprineli i crnogorska vlast i opozicija. „DPS je u simboličkom smislu federalizovao Crnu Goru jer dozvoljava ovakve incidente i kažu da takve događaje hoće taj 'srpski korpus' a u stvari, to je kalkulacija, koja im donosi glasove i vlast. S druge strane, deo prosrpske opozicije na ovaj način daje sebi neverovatne autogolove.“
Organizatorima ništa sporno
Spornu tribinu organizovali su Srpski nacionalni savet (SNS) i Srpski informativno-kulturni centar „Sveti Sava“. Međutim, za predsednika saveta Momčila Vuksanovića tu nije bilo ništa sporno. Karadžić je, naime, pozvao telefonom svog brata Radisava Karadžića, koji živi u Podgorici, i koji je član Srpskog nacionalnog saveta.
„On je čuo za tribinu i samo je hteo da pozdravi prisutne. Nije imao nikakvu zlu nameru. To je bila jedna fina i korektna priča“, tvrdi Vuksanović.
Na pitanje zašto daju prostor ljudima osuđenim za ratne zločine, Vuksanović odgovara: „Istina je da je Karadžić osuđen za ratne zločine, ali Haški sud je pokazao različite aršine u suđenjima prema srpskom i drugim narodima. Takođe, Karadžić je osuđen ali je živ. Valjda ne misle da mogu da mu zabrane telefonske razgovore i da se obraća svojim političkim istomišljenicima. Ne vidim tu nikakav propust ni organizatora ni samog Karadžića koji je samo pokušao da smiri tenzije među Srbima i Crnogorcima u Crnoj Gori, koji su jedan narod“, tvrdi Vuksanović.
Inače, Srpski nacionalni savet je jedno od predstavničkih tela manjinskih naroda u Crnoj Gori. On, kao i ostali saveti, dobija od države novac za očuvanje i promociju srpskog nacionalnog, jezičkog i kulturnog identiteta u Crnoj Gori.
Šta je Karadžić sve poručio?
Karadžić je, kako su preneli mediji, poručio na tribini Srbima u Crnoj Gori da budu blagi prema Crnogorcima jer oni trenutno imaju „krizu identiteta“. Dodao je i da je identitet naroda u Crnoj Gori srpski već 1.500 godina.
Za Vuksanovića ni tu nema ništa sporno jer kaže da se pre 100 godina 95 odsto Crnogoraca izašnjavalo kao Srbi i postavlja pitanje: jesu li Crnogorci tada ili sada u krizi identiteta? Naime, Srbi na popisima u poslednjih 30 godina nikada nisu bili većinski narod u Crnoj Gori već su to bili Crnogorci.
Karadžić je, inače, rođen baš u Crnoj Gori, u selu Petnjica, kod Šavnika. Ostatak života provešće u zatvoru jer ga je Mehanizam Haškog Tribunala krajem marta pravosnažno osudio na doživotnu robiju zbog genocida u Srebrenici, progona Hrvata i Muslimana širom Bosne i Hercegovine, opsade Sarajeva i uzimanja pripadnika Unprofora za taoce tokom rata u Bosni.