Katalonija: Ekonomija cveta, san o nezavisnosti živi

„Madrid ne plaća“, standardna je izjava mnogih Katalonaca kad govore o obećanim, a nikad ispunjenim investicijama centralne vlade u njihovom  regionu.

Ova rečenica mi odmah pada na pamet kada izlazim iz brzog voza u Barseloni.

Ovde, oko stanice Sants, sve je prljavije i uništenije nego u urednom glavnom gradu Madridu. Ali postavlja se pitanje, gde zapravo završava sav novac koji ostvaruje veoma uspešna privreda Katalonije.

Prema navodima državne agencije za subvencije, ovde sedište ima 79 fabrika, koje zapošljavaju gotovo 16.000 radnika, među kojima su i najvažnija farmaceutska preduzeća i dobavljači automobilske industrije u Španiji.

Na prevremenim regionalnim izborima ove nedelje (12. maj) u Kataloniji važnu ulogu će igrati državne i regionalne investicije. Razlog prevremenih izbora je činjenica da vlada nije uspela da prihvati budžet.

Već ranije je bilo čestih sporova oko budžeta. Tako se 2022. raspala koalicija dve separatističke stranke koje su vladale od 2017. godine.

Liberalno-konzervativna stranka „Zajedno za Kataloniju“ prekinula je saradnju sa levom strankom ERC i napustila vladu.

U aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja najviše glasova dobijaju katalonski socijalisti PSC. Iz te stranke, koja učestvuje u centralnoj vladi, je gradonačelnik Barselone i ona je na liniji španskog premijera Pedra Sančeza.

On od kako je došao na vlast 2018. nastoji da ubedi Katalonce da je za njih najbolja opcija ostanak u Španiji.

Katalonski preduzetnici žele svoj mir

Konsultant za preduzeća Huan Linares smatra da je rasprava o nezavisnosti Katalonije, kako je vođena poslednjih godina, gubljenje vremena.

Ovaj 65-godišnjak je dugo živeo u Madridu, a potiče iz Barselone. „Nacionalizam bilo koje vrste u ovom kontekstu internacionalizma i živahne privrede izgleda potpuno nestvarno“, kaže on.

Otkako ponovo živi u Kataloniji primećuje da je „zavisnost od Španije i tamošnjeg novca nesporna. Ali, i Španiji treba Katalonija.“

Gotovo trećina španskog izvoza dolazi iz Katalonije, gde se proizvode pre svega hrana, automobili, lekovi i mašine. „Preko luka u Taragoni i Barseloni snabdeva se špansko tržište“, kaže Horhe Diaz, docent na madridskom elitnom univerzitetu Ikade.

Katalonija je osim toga najvažniji poslodavac u Španiji. Broj stanovnika je zato u 20 godina porastao sa šest na osam miliona. Stopa nezaposlenosti je ispod devet posto, dok je na nivou Španije preko jedanaest odsto.

„Sa Univerzitetom Pompeu Fabra i Autonomnim univerzitetom u Barseloni Katalonija ima i dva najbolja univerziteta u Španiji“, kaže Diaz.

Rast interesovanja mladih talenata iz celog sveta za rad u Kataloniji razvio se zbog sajma Mobile World Congress. On se svake godine od 2006. održava u Barseloni i okuplja najveće kompanije informatičke i telekomunikacione industrije.

Katalonija je i dalje industrijsko srce Španije, kaže Diaz. Proizvođač automobila Seat, koji je deo Folksvagenovog koncerna, razvio se u centar elektromobilnosti i inovacija.

I treći po veličini kineski proizvođač automobila Čeri namerava uskoro da počne proizvoditi u Barseloni. U mešovitom preduzeću osnovanom sa španskim preduzećem EV Motors i njihovom markom Ebro već ove godine bi prvi automobili trebalo da budu proizvedeni u bivšoj Nisanovoj fabrici.

Barselona privlači strane investitore

Fajnenšel tajms je prošle godine proglasio Barselonu najuspešnijim evropskim gradom u privlačenju direktnih stranih investicija.

Samo u sektoru biologije i srodnih sektor, poput farmacije ili bioinformatike, promet je od 2017. do 2021. porastao sa 18 milijardi na gotovo 22 milijarde evra.

Neke bolnice u Barseloni su među najboljima u Evropi. Tu se u međuvremenu sprovodi više kliničkih testiranja lekova i terapija nego u Nemačkoj.

To je razlog što farmaceutska kompanija AstraZeneka namerava da u narednih pet godina investira 800 miliona evra u razvojni centar u Barseloni i time stvoriti hiljadu radnih mesta.

Sitadela Park se trenutno pretvara u „čvorište znanja“ koje bi trebalo da bude otvoreno naredne godine kao prostor za nauku. Jedna banka sa sedištem u Barseloni finansira naučno-istraživački centar za imunologiju.

Katalonska privreda cveta uprkos talasu separatizma koji je 2020. pokrenuo bivši katalonski premijer Karles Pudždemon. On se kandiduje i na ovim izborima, iako od 2017. živi u egzilu u Belgiji, kao begunac od španskog pravosuđa.

Kao kandidat iz egzila nije govorio o ekonomskim uspesima nego o referendumu. S obzirom na to da je Pudždemon u oktobru 2017. sproveo ilegalno glasanje i nakon toga proglasio katalonsku republiku, u Španiji je protiv njega izdat nalog za hapšenje. Belgija ne želi da ga izruči.

Proteklih godina je kao poslanik u Evropskom parlamentu često kritikovao Španiju, koju naziva „državom tlačiteljem“.

Španski premijer Sančez omogućio jezakon o amnestiji koji Pudždemonu teoretski obećava nekažnjivost ako se vrati u Španiju.

Za katalonsko udruženje privrednika su političke teme često veliki davež, oni bi radije da brinu samo o poslu. A on ide dobro.

Prema zvaničnim podacima, katalonska privreda je prošle godine ostvarila rast od 2,4 odsto, u ovoj godini se očekuje rast od 1,8 odsto.

San o nezavisnosti

Ali, tema nezavisnosti uprkos ekonomskim uspesima ostaje na političkoj agendi. Ako socijalisti iz PSC-a pobede, kako izgleda prema istraživanjima javnog mnjenja, biće im potrebna podrška ERC-a.

A njihov proklamovani cilj je legalni referendum o pitanju nezavisnosti katalonske države.

I meni kao posmatračici sa strane ta ideja izgleda anahrono u jednom svetskom gradu kao što je Barselona.

Prelazim sa stanice Sants prema obližnjem Trgu Uesk na kojem već mesecima leže lišće i blato.

Ako socijalisti i njihov kandidat, filozof Salvador Ilja, zaista pobede i formiraju novu vladu, moraće da se još mnogo dokazuju kod katalonskog stanovništva.

U ovoj četvrti Barselone, gde se uselila uglavnom alternativna scena, sve je zapuštenije – čak u nekim malim restoranima i barovima još uvek stoje glasačke kutije sa ilegalnog referenduma iz 2017. godine.

U takvim lokalima nerado čuje se španski, a u razgovorima za stolom često se argumentuje da veliki dugovi katalonske vlade kao i prljavština na ulicama i trgovima sigurno imaju veze sa Madridom. „Oni jednostavno ne plaćaju.“