Katastrofa za Folksvagen

Trebalo je da to bude nedelja Martina Vinterkorna. Trebalo je da u petak (11.9.) predstavi Nadzornom odboru svoj „master-plan“ za reorganizaciju firme. A sada Folksvagenu preti kazna od nekoliko milijardi evra. To je ujedno i najveći lični poraz Vinterkorna otkako je na čelu koncerna.

Poslovni rezultati u SAD su „katastrofa“, besneo je još početkom 2014. moćni šef Radničkog saveta i pri tom mislio i na loše poslovanje u Americi, ali pre svega na nesposobnost menadžmenta u Volfsburgu da na to reaguje. Koliko je bio u pravu pokazuju i rezultati istrage Američke agencije za zaštitu okoline o manipulisanim testovima Folksvagena.

Izgubljena kontrola

Vinterkorn je tada bio uviđavan, reagovao je uobičajeno strogo i uručio otkaze odgovornima. Ali onda je napravio stratešku grešku. Otada je poslovanje u SAD zapravo u odgovornosti Vinterkorna, šefa velikog koncerna sa 12 različitih brendova. Vinterkorn se uvek predstavlja kao savestan inženjer, „opčinjen“ detaljima. Njegov svet je tehnika i Vinterkorn je verovao da njome vlada, čak i u koncernu u kojem je pod njegovim rukovodstvom broj godišnje proizvedenih vozila udvostručen na deset miliona. I onda je morao da prizna da je – izgubio kontrolu.

Već 16 meseci traje istraga zbog manipulacija sa izduvnim gasovima. Bilo je dovoljno vremena za reakciju Folksvagenovih inženjera. I šta su Vinterkorn i njegovi saradnici uradili poslednjih meseci? Najveći svetski proizvođač automobila, rame uz rame sa Tojotom, za to se vreme se očigledno malo previše brinuo oko brzog rasta poslovanja. Gotovo iz nedelje u nedelju se svetskoj javnosti predstavljaju novi modeli vozila i svake godine se otvaraju nove fabrike u Kini ili Južnoj Americi.

Kao šef koncerna, Martin Vinterkorn godinama je bio i šef Folksvagena, ključne marke u koncernu. Nedavno je tu šefovsku fotelju prepustio bivšem menadžeru BMW-a Herbertu Disu. Čini se – prekasno.

„Katastrofa“ u SAD

„Katastrofa“ u SAD postaje sve stravičnija. Tokom prošlog meseca, Folksvagen je potvrdio debeli minus u poslovanju. Cena deonica pada. Dok Vinterkorn sada „izražava žaljenje“ zbog manipulacija i istovremeno najavljuje da želi ponovno da zadobije poverenje mušterija u SAD, on zapravo ne shvata stvarno stanje. Amerikanci su i pre skandala radije kupovali automobile Forda, Dženeral motorsa i Tojote.

Ono što Folksvagenu sada potrebno jeste nova kultura rukovođenja koncernom. Više odgovornosti pojedinih marki i manje samodršca Vinterkorna. Upravo to bi on i trebalo da predloži Nadzornom odboru, ukoliko želi da ispuni svoj ugovor koji važi do 2018.