Kina – pouzdani prijatelj?
11. maj 2018.Dugo vremena je Kina primala razvojnu pomoć, sve do 2000-ih, i to čak i iz Nemačke. Tek 2007. je Peking počeo da daje doprinos Međunarodnoj organizaciji za razvoj, podorganizaciji Svetske banke koja je odgovorna za davanje kredita zemljama u razvoju. „Kina je od primaoca zapadne podrške postala važan donator za zemlje u Africi, Aziji i Latinskoj Americi“, navodi se na sajtu nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).
- pročitajte još: San o svetskoj moći posle stoleća sramote
Međutim, za vreme Maoa, Kina je bila solidarna sa „bratskim“ socijalističkim državama i pružala im pomoć, uprkos tome što je u zemlji delimično vladala glad. Pomoć za razvoj oduvek je bila važan instrument spoljne politike za Peking, kako bi se obezbedila politička podrška. Čak i nakon ere Maoa, Kina je nastavila da gradi odnose sa zemljama u razvoju, sada zasnovanim na epohalnom ekonomskom rastu i smislu saradnje Jug-Jug.
Pomoć, podrška, biznis?
Prema zvaničnim kineskim podacima iz 2016. godine, Kina je tokom proteklih šest decenija dala 400 milijardi juana (47,7 milijardi evra) za razvojnu pomoć 166 zemalja i međunarodnim organizacijama.
Međutim, prema proračunima američkog instituta AidData, ukupan iznos inostrane pomoći od 2000. do 2014. godine iznosio je 290 milijardi evra, od toga 61,3 milijardi tradicionalne razvojne pomoći i 224 milijardi evra povoljnih kredita. Tradicionalna razvojna pomoć ima relativno malu ulogu, dok najveći deo novca ide u komercijalne projekte u obliku kredita.
- pročitajte još: Kineske ambicije na svetskoj pozornici
„Kineska pomoć za razvoj čini samo mali deo onoga što se smatra – aktivnostima u oblasti razvoja – a to na kraju često ne znači ništa drugo nego biznis“, kaže Met Ferhen iz Centra za globalnu politiku Karnegi-Singhua u intervjuu za DW. Na Zapadu se pomoć za razvoj obično shvata kao subvencije ili jeftini krediti, dok Kina razvojnu pomoć vidi kao fleksibilan koncept u koji spadaju trgovina, investiranje i finansiranje.
Kina kao „pouzdani prijatelj“
Za Peking se ta podrška zasniva na „jednakosti između partnera uz obostranu korist“ i bez političkih uslova. Na primer, Kina ne zahteva minimalne standarde vlasti kod zemalja-primalaca, kako što to na primer često čine SAD. Za zemlje u kojima je vladavina prava slaba, investicije iz Kine imaju prednosti, objašnjava Ferhen. One u Kini vide „pouzdanog prijatelja“.
Tako je 2015 godine, tadašnji predsednik Zimbabvea Robert Mugabe, nakon što je potpisao deset ekonomskih sporazuma sa Kinom rekao: „Kineska predsednik Si Đinping predstavlja zemlju koja je nekada bila siromašna, zemlju koja nas nikad nije kolonizovala. On radi za nas ono što smo očekivali od onih koji su bili naši kolonijalni gospodari.“
- pročitajte još: Kako Kina postaje hajtek sila broj jedan
Stručnjak za razvoj Ferhen smatra da ta vrsta odnosa dugoročno ne može biti uspešna. „Ako kineske banke i kompanije zanemaruju standarde dobrog liderstva u zemljama kojima pružaju pomoć, rizikuju da njihovi partneri u Aziji, Africi i Latinskoj Americi jednom neće moći da održe te odnose i da otplate svoje dugove.“
Kritika iz Afrike
Od početka svoje reformske politike pre 40 godina, Kina je postala jedan od najvećih prekograničnih investitora u infrastrukturnim projektima. Tradicionalni Zapadni donatori su skeptični prema motivima i posledicama kineske razvojne saradnje. Posebno iz Afrike stižu glasovi kritike: mnogi od projekata koje je finansirala Kina lokalnom stanovništvu nisu doneli mnogo, a investitori samo žele da olakšaju pristup tržištu i resursima zemlje.
Patrik Bond sa univerziteta u Vitvotersrend u Južnoj Africi kaže da bi, u slučaju dužničke krize, zemlja koja prima pomoć vrlo brzo patila pod nepovoljnim uslovima kineskih kredita i investicija. Kao primer, Bond navodi Šri Lanku čija je vlada 2017. godine Kini dala u zakup lučki kompleks Hambantota na 99 godina, jer Šri Lanka nije bila u mogućnosti da snosi troškove. Kritičari u tome vide pogoršanje suvereniteta Šri Lanke.
Bond takođe ukazuje na železničku liniju od 472 kilometara od Mombase do Najrobija u Keniji koja je otvorena u maju 2017. Ukupnu investiciju od 3,8 milijardi dolara obezbedila su kineska preduzeća u državnom vlasništvu. Svetska banka je izrazila sumnje da će železnica imati dovoljno prihoda da plati svoje dugove.
Prema Bondu, Zambija je takođe negativan primer. Ta zemlja pati od velikog duga zbog kineskih ulaganja u rudarstvo. Tamo su česti nasilni sukobi između rudara i kineskih investitora.
Korupcija i politički uticaj
Istraživanje AidData pokazuje da se kineski razvojni projekti u Africi često fokusiraju na područja u kojima žive lokalni političari i lideri. Nasuprot tome, područja sa manje „važnim“ stanovnicima nisu uzimana u obzir za investicije.
Bond veruje da takve studije potvrđuju njegovo uverenje da su ulaganja Kine u zemljama u razvoju često povezana s eksploatacijom, korupcijom i političkim uticajem. Najnoviji primer je mirno svrgavanje diktatora Mugabea u Zimbabveu, što je, prema posmatračima, bilo moguće samo uz nezvaničnu saglasnost Kine.
Ostale tekstove iz naše serije „Uspon Kine“ možete pročitati OVDE.