Kineski „Novi put svile“ vodi preko Hong Konga
20. avgust 2019.
Od odlaska Britanaca iz Hong Konga 1997. i dogovora o „posebnoj upravnoj zoni“ koja će potrajati „najmanje još 50 godina“, mnogo toga se promenilo i u ekonomiji Narodne Republike Kine. Ona je sada druga po veličini ekonomija sveta.
Ali treba odmah reći: Kina je to postigla zahvaljujući upravo Hong Kongu i njegovom liberalnom tržištu kapitala kojem su investitori iz sveta mogli da veruju. Jer NR Kinu još uvek čekaju velike reforme.
Za Peking je Hong Kong ključan, jer u mnogo čemu predstavlja kapiju ka kapitalističkom svetu. I to mada je odnos između Hong Konga bio prepun trzavica i pre nego što su se zaređali sada već masovni protesti građana tog grada: na poslednjem je navodno bilo preko milion ljudi na ulicama. Sa druge strane, mnogi kineski zvaničnici Hong Kong smatraju „razmaženim i neodgojenim derištem".
„Zlatna koka“ - Pekinga
Ali oštro sprovođenje želja Pekinga bi ugrozilo stabilnost Kine više od protesta u Hong Kongu. Jer investitori očito još uvek više veruju Hong Kongu nego NR Kini. Zatvoriti taj priliv kapitala je opasno, pogotovu sada.
Nakon spora i američkog poziva na bojkot kineskog telekomunikacionog diva Huavei i Pekingu je postalo jasno u kojoj meri zavisi od tehnologije i kapitala iz inostranstva. Zato se od kineskih firmi traži da smanje tu zavisnost, a tu put opet vodi – preko Hong Konga.
Ulaganja same NR Kine u Hong Kong iznose oko 620 milijardi dolara, to je 70 odsto više nego čitav BDP tog grada. Od deset najvećih emisija deonica na berzi Hong Konga od 1986, devet tih kompanija su iz NR Kine. Oko polovine firmi izlistanih na berzi Hong Konga su kineske firme, među njima je i 50 najvećih državnih firmi NR Kine. Preko tržišta kapitala tog grada su kineske firme samo 2017. došle do preko 110 milijardi dolara, kako prodajom deonica, tako pozajmicama. Gotovo 60 odsto kineskih investicija u inostranstvo ide preko Hong Konga – između ostalog i one za prestižni projekt „Novi put svile“.
Kini je potreban novac, jer je i tamo završeno doba kad je BDP rastao dvocifrenim procentima. I kineska industrijska proizvodnja i promet u maloprodaji su nedavno čak pali, a to su za Peking najvažniji ekonomski pokazatelji.
U svemu tome, ne radi se samo o novcu: Hong Kong je važan deo regiona, koji obuhvata i Makao, kao i devet velikih gradova provincije Guangdong. Tamo živi 70 miliona ljudi - i nalazi se 1,5 biliona dolara ekonomskog kapitala.
Može li Kina da nađe alternativu Hong Kongu?
Kina se već širi na područjima kojima zapravo dominira Hong Kong. Na primer - važnim trgovinskim lukama. Pored toga, Komunistička partija gradi i moguće alternative Hong Kongu, i to posebno u finansijskoj metropoli Šangaj i centru inovacija Šenzen, koji ipak još nisu spremni da zamene Hong Kong.
U julu je 25 kompanija debitovalo na šangajskoj berzi, i to u novoosnovanom Odboru za nauku i tehnologiju (STAR). Svrha Odbora je da privuče i zadrži strani kapital u Kini, istovremeno podržavajući konkurentni položaj Šangaja u odnosu na Hong Kong.
Ali Hong Kong nudi fleksibilnost o kojoj konkurenti na kineskom kopnu mogu samo da sanjaju. Iz godine u godinu - i to već četvrt veka - istraživački centar Heritage Foundation iz Vašingtona naziva Hong Kong najslobodnijom ekonomskom zonom na svetu. Kina, s druge strane, na ovoj listi zauzima 100. mesto.
Hong Kong je potreban i ostatku sveta
Investitori vole sporazum „jedna zemlja - dva sistema" koji su Velika Britanija i Kina dogovorile 1997. godine. On osigurava kontinuitet pravnih okvira, zasebnu valutu i garanciju „kapitalističke ekonomije“ do 2047. godine.
„Hong-Kong-Monetary-Authority“ ili Centralna banka Hong Konga i njeni regulatori, Komisija za sigurnost i za budućnost imaju reputaciju da su progresivne i pouzdane.
Zbog toga je Hong Kong baza za više od 1.500 multinacionalnih kompanija koje traže jednostavan način ulaska na kinesko tržište. 60 posto stranih investicija u Kini pronašlo je put preko Hong Konga.
Grad investitorima definitivno nudi sigurnost. A sigurnost je važna i za neke vrlo visoke kadrove Komunističke partije Kine, koji ne bi voleli da trenutna kriza uznemiri ekonomiju.