Kineski čelik – problem za EU

Tokom susreta predstavnika Evropske unije i Kine na samitu u Pekingu 12. i 13. ula, jedno statusno pitanje biće od posebnog značaja. Kina već dugo traži od EU da joj prizna status tržišne privrede. EU je podeljena oko tog pitanja. Zašto se ono uopšte postavlja?

Jedanaestog decembra 2001, Narodna Republika Kina je pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). To je bio veliku uspeh za svetsku trgovinu, jer se jedna ogromna privreda potčinila pravilima te organizacije. Za Kinu i njene trgovinske partnere, to je od samog početka bio mač sa dve oštrice. Drastično smanjenje uvoznih carina dovelo je do pritiska na kineska preduzeća. Druge zemlje bojale su se da će biti preplavljene robom sa oznakom Made in China. Tako su za vreme pristupnih pregovora važile specijalne odredbe i prelazni rokovi, kako bi se izbegli eventualni trgovinski konflikti.

Jedna od posebnih specijalnih odredbi (član 15 pristupnog ugovora), sastojala se u tome da se Kini u roku od 15 godina ne prizna status tržišne privrede. Prednost tog postupka je u tome što trgovinski partneri mogu lakše da tuže kineske firme zbog dampinga i povise kaznene carine na kineske proizvode.

Evropska komisija i parlament nesložni

Prelazni rok ističe krajem septembra. Kina želi da dotle bude priznata kao tržišna privreda. Za Kineze tu nema diskusije – smatraju da će im taj status automatski biti dodeljen. I jedna ekspertiza Evropske komisije ide u tom pravcu. Ali, sada se umešao Evropski parlament. On je u maju odlučio da još ne omogući Kini dobijanje tog statusa – zbog sukoba oko čelika i sa njim povezanog straha za radna mesta u Evropi. A glas Evropske unije u STO ima posebnu težinu.

I zaista, jevtini čelični proizvodi iz Kine su oštra konkurencija branši u Evropskoj uniji. I kineske čeličane se bore da prežive otkako potražnja kod kuće nije više tako velika kakva je bila u prošlosti. One pokušavaju da se viška čelika ratosiljaju tako što će ga plasirati na svetsko tržište. Vlada u Pekingu želi da reši problem viška kapaciteta, ali ne želi da preoštrim strukturnim reformama prinudi domaću industriju da padne na kolena.

Dilema Komisije

Sada je Evropska unija u dilemi koga da naljuti – Evropski parlament ili Kinu? Glasanje poslanika nije obavezujuće, ali posle referenduma u Velikoj Britaniji, Evropska komisija će dva puta razmisliti pre nego što bude ignorisala neku odluku Parlamenta. Osim toga, Komisiji će na kraju biti potrebna saglasnost parlamenta za davanje Kini statusa tržišne privrede.

S druge strane, Evropska unija rizikuje da će, ako kaže „ne“ Kini, doživeti odmazdu Pekinga. „Evropa bi trebalo dvaput da razmisli pre nego što donese konačnu odluku o kineskoj tržišnoj privredi“, upozorila je već kineska državna novinska agencija Sinhua.

Moguća žrtva kineske odmazde bi bila i nemačka auto-industrija. Do sada je ona dobro zarađivala na kineskom tržištu. Sa kineske strane se čulo da to ne mora i dalje tako da bude. No, sukob bi doneo hendikep i samoj Kini, jer je EU njen najvažniji trgovinski partner, a Kina investira mnogo u Evropi – duplo više nego Evropska unija u Kini.

Moglo bi doći i do kompromisa. Ali vreme ističe.