Kineskih 9-9-6 – rad od jutra do mraka
9. maj 2019.
Dimenšn je kineska firma koja piše računarske programe, a prostorije te kompanije u Šangaju šarmantno podsećaju na privatnu sobu tinejdžera koji po ceo dan i noć igra kompjuterske igre. Pored tastatura su limenke kole, na rubu stola sedi lutka u stilu manga stripova, a tu je i maskota firme, mačka po imenu Sisi, kojoj očigledno ne smeta to što jedan od programera na njena leđa naslanja tastaturu tokom rada.
Opuštena atmosfera stvorena je namerna, jer osnivači firme žele da se suprotstave opštem trendu u Kini, pogotovo u njihovoj branši. Trend je poznat kao „9-9-6“ što znači da se radi od devet do devet i to šest dana u nedelji. Sudži Jan je uveren da takav fabrički režim rada „ne funkcioniše.“
Ko čita zakon?
Zapravo, kineski Zakon o radu zabranjuje toliki prekovremeni rad. Ali u sektoru modernih tehnologija retko ko obraća pažnju na propise. „Programeri se danas smatraju nekom vrstom elite. Ljudi misle kako svi oni odlično zarađuju i niko ne vidi kakvi su tu stvarno uslovi rada“, kaže Kat Gu koja u firmi Dimenšn radi kao savetnica.
Jan i Gu su zajedno objavili svoj program na Githubu, društvenoj mreži namenjenoj programerima. To je dokument pod nazivom 996.icu, odnosno poglavlje koje programeri mogu da preuzmu i zatim ubace u ugovor o zaštiti autorskih prava za svoj softver. Na taj način se kompanije obavezuju da poštuju Zakon o radu. Ukoliko to ne učine, gube pravo da koriste program.
Njih dvoje u stvari ne veruju da će njihova inicijativa okončati opšti trend koji vlada u kineskim firmama. „Nama je jasno da ova pretnja nije neka stvarna opasnost, ali tako smo barem uspeli da pobudimo pažnju javnosti“, priznaje Gu. Tekst je zaista pokrenuo lavinu komentara na internetu, pogotovo nakon što se u raspravu uključio i čuveni kineski preduzetnik Džek Ma.
„Radnici bi sami trebali da rade prekovremeno“
Džek Ma je osnivač firme Alibaba za trgovinu preko interneta, zbog koje je postao milijarder. On se svojim zaposlenima obratio u govoru koji zatim objavljen na internetu, i tu je opisao princip „9-9-6“ kao „ogroman blagoslov“ za kineske radnike u IT-sektoru.
„Ako ne pružaš više nego drugi, kako onda možeš biti uspešan?“ pita se ovaj preduzetnik. Doduše, nakon brojnih kritika i napada je nešto ublažio svoje gledište i napisao da „firme ne smeju da prisiljavaju“ svoje radnike da svakodnevno rade po 12 sati.
Ali onda odmah nastavlja po svom: ako neki radnik želi da bude uspešan, onda će sam, dobrovoljno, ostati na radnom mestu. „Sa izborom zanimanja je kao i sa izborom supružnika“, kaže Ma. „Ako je tu prava ljubav, onda niko ne gleda kako vreme prolazi.“
Kat Gu nema razumevanja za takvu romantiku. Ako neka firma zavisi od prekovremenog rada, to jedino može da znači da ima ozbiljnih problema sa produktivnošću i organizacijom. „A onda se mora razmisliti o tome da li tu uprava radi svoj posao“, kaže ona.
Programeri se drže van politike
Zasad se u Kini ne nazire promena u razmišljanju. Internet industrija je sektor u kojem Kina želi da bude među najboljima, ali konkurencija je velika i među kineskim firmama i na svetskom nivou.
Žao Jićing radi za Puha Kapital, finansijsku firmu čija specijalnost su nove i start-up kompanije — ona kaže da je „9-9-6“ u tom sektoru već pravilo. I ne samo to: u mnogim firmama se radi i duže od 12 sati na dan: „Te mlade firme moraju da ulože mnogo vremena i napora pre nego što postanu uspešne. Ako tu ne drže korak, brzo gube trku sa ostalima.“
Kineski državni organi žmure na oba oka kada je reč o Zakonu o radu. A Gu i Jan uopšte ne žele da se njihova aktivnost protumači i politički — to bi u Kini moglo biti veoma opasno.
Kad se prošle godine jedna grupa studenata solidarisala sa radnicima koji su štrajkovali na jugu Kine, brzo su se umešali policija i državno tužilaštvo. Mnogi od tih studenata, članova marksističkog kružoka na jednom univerzitetu su uhapšeni, a neki se ni do danas nisu pojavili.
Gu i Jan su i na Githubu jasno upozorili da njihova odredba o zaštiti autorskih prava nije nikakav politički čin. Ipak, neki novinari su hteli da znaju da li se ovo dvoje IT stručnjaka na ovaj način približavaju težnjama radničkih aktivista.
„Još na početku me je jedan novinar pitao da li sam levičarka“, kaže nam Kat Gu. „Pitala sam ga: šta je to levica? Ja ne znam ništa o politici. “ Kineski cenzori interneta su, izgleda, zadovoljni takvim stavom: za sad još uvek dopuštaju da se radnom vremenu raspravlja na ovoj društvenoj mreži.