Kinezi dolaze? Dobro je što dolaze!

Poruka je jasna: kineski državni koncern „ChemChina“ spreman je da plati 43 milijarde evra za švajcarski hemijski koncern „Syngenta“, specijalizovan za proizvodnju biljnog semena i sredstava za zaštitu biljaka. Ako se to zaista dogodi, biće to najveća kineska investicija u nekoj evropskoj zemlji. To je gotovo dvostruko više nego što su iznosile sve kineske investicije u Evropi prošle godine (22 milijarde evra). I prošle godine je „ChemChina“ bio jedan od najaktivnijih aktera: u italijanskog proizvođača guma „Pirelli“ investirano je sedam milijardi evra, a u nemačku firmu za proizvodnju mašina „Krauss-Maffei“ gotovo milijardu. Neke pritom obliva hladan znoj, jer u tomu vide rasprodaju Zapada. Ali to je čista glupost.

Kineska preduzeća samo rade svoje domaće zadatke. Ona sprovode ono što je osmislila Komunistička partija. A u Kini je Partija još uvek u pravu. S jedne strane, Kinezi žele da se oslobode imidža svetske radionice, koja jeftinim proizvodima preplavljuje svetsko tržište – mada su Eplovi Ajfoni „made in China“ sve samo ne jeftini. Kinezi po svaku cenu moraju da reformišu svoju privredu. Oni žele i moraju da prodru u oblast visoke tehnologije i i zato i u Evropi ciljano traže visoko tehnološke firme – recimo one koje su vodeće na području umrežene industrije, takozvane industrije 4.0. Zbog toga je razumljivo što odgovarajuće partnere traže i po Nemačkoj.

Niko ne mora da se boji

Kad je pre tri nedelje sklopljen postao Kineza s firmom „Krauss-Maffei“, dogodile su se neverovatne stvari: i menadžment i radnici složno su pozdravili novog vlasnika. Oduševljen je bio čak i sindikat. Nije ni čudo, „ChemChina“ je obećao da će zadržati i sve fabrike, i sve radnike, i najavio da će biti otvorena nova radna mesta. Istina, budućnost će tek pokazati koliko takva obećanja vrede. U Francuskoj se, naime, upravo može videti kako stvari mogu da krenu i drugačije. Umesto obećanog otvaranja novih radnih mesta, američki gigant „General Electric“ masovno otpušta ljude u firmi „Alstom“ koju je preuzeo. Ali to spominjemo samo usput, jer nemačka srednje velika preduzeća koja su do sada preuzeli kineski vlasnici, za sada su imala pretežno dobra iskustva. Većina njih to vidi i kao priliku za lakše osvajanje kineskog tržište koje, iako trenutno proživljava period slabosti, još uvek ostaje jedno od najprivlačnijih na svetu.