„Klečim i tražim pomilovanje“

„Ja klečim i tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina koji je izvršen u Srebrenici. Izvinjavam se za zločine koje je u ime naše države i našeg naroda učinio bilo koji pojedinac“, rekao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u intervjuu BHT koji će u celini biti emitovan 7. maja. Nikolić je drugi predsednik Srbije koji se izvinio za zločine počinjene tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, ali su pre toga zvanična izvinjenja upućena i iz vrha tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Tadić i Josipović

Pre Nikolića za zločine koje su počinili pripadnici srpskog naroda u Bosni i Hercegovini izvinio se Boris Tadić, na početku predsedničkog mandata, tokom posete Sarajevu 6. decembra 2004. U junu 2007. Tadić se u emisiji Hrvatske televizije (HRT) izvinio građanima Hrvatske zbog nedela i zločina u proteklom ratu rekavši da „svim građanima Hrvatske i svim pripadnicima hrvatskog naroda" koje su učinili nesrećnima pripadnici srpskog naroda, upućuje izvinjenje i preuzima za to odgovornost. Tadić je bio i prvi predsednik Srbije koji je posetio Vukovar, u novembru 2010. kada se izvinio porodicama svih nevino stradalih žrtava na Ovčari 1991. godine.

I predsednik Hrvatske Ivo Josipović istog dana uputio je reči izvinjenja, kada je sa Tadićem posetio Paulin Dvor kod Osijeka gde je u decembru 1991. ubijeno 18 srpskih i jedan civil mađarske nacionalnosti. Josipović je rekao da žrtve tog zločina zaslužuju izvinjenje, jer ni za jedan zločin ne postoji opravdanje. Hrvatski predsednik Ivo Josipović izvinio se u aprilu 2010. u Sarajevu za učešće Hrvatske u politici koja je 90-ih godina pokušavala da podeli Bosnu i Hercegovinu. Josipović je u parlamentu BiH rekao da „duboko žali što je i Republika Hrvatska svojom politikom u 90-im godinama prošlog veka doprinela stradanjima ljudi i podelama koje nas i danas muče“.

Mesić, Marović, Đukanović, Izetbegović

Josipović je drugi hrvatski predsednik koji se izvinio zbog događaja tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Njegov prethodnik Stjepan Mesić i predsednik nekadašnje Srbije i Crne Gore (SCG) Svetozar Marović su 10. septembra 2003. u Beogradu uputili u ime građana svojih zemalja međusobna izvinjenja za sva zla ili štetu koja su građani dve zemlje činili jedni drugima, naglasivši da krivica za počinjene zločine mora biti pojedinačna. Marović se potom 13. novembra 2003. godine u Sarajevu izvinio „za svako zlo ili nesreću koju je bilo ko u BiH pretrpeo zbog SCG“.

Za stradanja u ratu u Hrvatskoj, posebno na području Dubrovnika, u junu 2000. godine izvinio se i crnogorski predsednik Milo Đukanović. Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović 1. novembra 2010. izvinio se za „svakog nevinog čoveka koga je Armija BiH ubila“. „Svaka nevina žrtva je jednaka“, rekao je sin nekadašnjeg lidera Bošnjaka Alije Izetbegovića za radio B92, ali i dodao da „kada se saberu svi zločini Armije BiH, nisu ravni jednom satu zločina u Srebrenici“.

idj/beta