Klima: sa sastanka na sastanak

Oko 200 zemalja će u Glazgovu u Škotskoj do 12. novembra raspravljati o tome kako čovečanstvo može da obuzda ubrzano globalno zagrevanje na podnošljiv nivo. Cilj je da se povećaju prethodni klimatski ciljevi pojedinih zemalja.

Preliminarni sporazum grupe G20, koja okuplja Evropsku uniju i 19 najbogatijih država sveta u Rimu smatran je utoliko važnijim. Međutim, čini se da G20 nije uspeo da se dogovori - ni oko čega u vezi sa klimom.

Iz nacrta završne deklaracije G20 precrtano je „hitno delovanje“, kao i zajednički cilj 1,5 stepeni Celzijusa, a kao vremenska odrednica precrtano je 2050. godina i umesto toga napisano „sredniom ovog veka“. 

Nova studija

Jer, klimatske promene imaće potencijalno teške posledice za Nemačku i njenu privredu, upozorava se u najnovijem naučnom istraživanju urađenom po nalogu Evropske klimatske fondacije.

Bez drastičnog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte Nemačkoj i drugim zemaljama grupe G20 prete novi toplotni talasi, suše, šumski požari i poplave, piše u studiji italijanskog Evro-mediteranskog centra za klimatske promene.

Naučnici su upozorili da će države G20 zbog klimatskih promena 2050. izgubiti u proseku četiri odsto BDP. U najgorem slučaju, Nemačka bi 2050. ostala bez 1,85 odsto BDP godišnje, a u ovoj zemlji su posebno ugrožene poljoprivreda, turizam, i priobalni delovi zemlje.

NVO: zahtevi upućeni Nemačkoj

Predstavnici nekoliko humanitarnih organizacija pozvali su Nemačku da na klimatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija u Glazgovu preuzme istaknutu ulogu.

Generalni sekretar organizacije Amnesti internešnal u Nemačkoj Markus Beko rekao je da ako Nemačka želi da ekonomski profitira od transformacije u klimatski neutralno društvo, to ne sme da čini "na teret siromašnijih država, gde žive ljudi koji najviše pate zbog ljudskom rukom stvorenih klimatskih promena".  

Amnesti traži veću finansijsku podršku globalnom jugu i smatra da bogatije zemlje na to i međunarodno-pravno obavezuje klimatski režim UN.

Industrijske zemlje su i same priznale da će cilj od 100 milijardi dolara godišnje za pomoć siromašnjim zemljama dostići sa tri godne zakašnjenja, naime tek 2023.  

Unicef traži da se prilikom neophodnih ulaganja posebna pažnja posveti deci i mladima.

"Dogovori sa klimatske konferencije odlučivaće o životu ili smrti, i o budućnosti miliona dece i budućih generacija," izjavio je šef Unicefa za Nemačku Kristijan Šnajder.

Prema navodima te specijalizovane agencije UN za decu, posledice klimatskih promena već sada ugrožavaju jednu milijardu dece.

I organizacije za zaštitu prirode WWF i Nabu smatraju da odgovornost leži na nemačkim predstavnicima. "Ambiciozni trenutni program za zaštitu klime dolazeće semforske koalicije bio bi signal za akciju međunarodnoj zajednici," izjavio je predsednik Nabu Jerg-Andreas Kriger.

dr,dpa,ts

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu