Ko je Ratko Mladić?

Ratko Mladić je rođen marta 1942. u selu Božinovići kod Kalinovika. Imao je samo dve godine kada mu oca ubijaju ustaše. Oficirsku karijeru počinje nakon završetka Vojne akademije u Beogradu gdje je bio najbolji pitomac u svojoj klasi. Aktivni učesnik krvavog raspada Jugoslavije postaje leta 1991. Tada je bio komandant Devetog korpusa JNA u Kninu, u Hrvatskoj. Bez obzira što ga haška optužnica ne tereti za dela u tom periodu, za vlasti u Hrvatskoj Mladić predstavlja oličenje proterivanja hrvatskog stanovništva sa tih prostora, te granatiranja Zadra i Šibenika.

Zapadni novinari ga opisuju kao bahatog i arogantnog oficira, bojali su ga se čak i njegovi najbliži saradnici. Potvrdio je to kasnije i general Radislav Krstić koji je već osuđen zbog zločina u Srebrenici.

Komandant VRS

Aprila 1992. Mladić je prekomandovan u Sarajevo, postaje zamenik komandanta druge vojne oblasti. Istog meseca je počeo rat u BiH, počinje blokada Sarajeva. Skupština Republike Srpske 12. maja 1992. usvaja svoje strateške ciljeve, od kojih je prvi i najvažniji stvaranje etnički čiste države za srpski narod. Izvršenje zadatka je povereno upravo Mladiću koji postaje komandant Vojske Republike Srpske. Mladić lično komanduje opsadom Sarajeva. On ističe kako se u Sarajevu gađaju samo vojni ciljevi, ali njegove naredbe koje radio-vezom izdaje artiljercima odaju karakter te operacije, ali i operacija koje se izvode u drugim krajevima BiH.
„Direktinim pogocima držite pod vatrom predsedništvo i skupštinu. Tuci i Pofaliće, tamo nema mnogo srpskog življa; da im razvučemo pamet njihovu“, glasilo je jedno od njegovih naređenja.

Opširna optužnica

Opsada Sarajeva će kasnije postati jedna od tačaka optužnice koju protiv Ratka Mladića podiže Haški tribunal. A sama optužnica je opširna i obuhvata sve zamislive zločine koji se u ratu mogu počiniti: ubistva i progon civilnog stanovništva, zatvaranje ljudi u koncentracione logore u kojima se muče i ubijaju, izgladnjuju, ali i seksualno zlostavljaju, granatiranje i uništenje sela i gradova, verskih objekata. Optužba navodi kako nijedno od ovih dela nije moglo biti izvedeno bez znanja i naredbe Ratka Mladića. On se tereti i zbog toga što je juna 1995. uhapsio više od 280 međunarodnih posmatrača i pripadnika plavih šlemova, te ih koristio kao žive štitove tokom zračnih napada NATO-a. Prva optužnica protiv Mladića je podignuta jula 1995, upravo u danima kada je general na čelu VRS ulazio u Srebrenicu. U UN-ovoj bazi u Potočarima, gde se sklonilo nekoliko desetina hiljada civila iz Srebrenice, general Mladić je sledećim rečima smirivao uplašene ljude:

„Ne bojte se ništa prebacićemo vas prema Kladnju. Ne bojte se ništa neće se nikome ništa dogoditi.“

Genocid u Srebrenici

Ono što Srebreničani ne znaju jeste da su već spremni bageri za kopanje grobnica i streljački vodovi. Ratko Mladić izriče javnu presudu u objektiv kamera TV-ekipe iz Srbije: „Napokon došao je trenutak da se nakon bune protiv dahija osvetimo Turcima na ovim prostorima.“

Ako neko tada i nije shvatao na šta misli general, to mu je postalo jasno tokom narednih dana. Ubijeni su svi muškarci koji su se zatekli u Potočarima, kao i oni koje su pripadnici VRS lovili po šumama oko Srebrenice. Posebna komisija Republike Srpske je deset godina nakon masakra priznala da se radi o 7.800 ljudi. Novembra iste godine je u optužnicu protiv Ratka Mladića uvršteno i delo genocida u Srebrenici.

Savetnik u Generalštabu VJ

Sam Mladić postaje teret kada je potpisan mirovni sporazum u Dejtonu, decembra 1995. Godinu dana kasnije smenjen je sa funkcije komandanta VRS. Ipak, i dalje uživa veliku podršku javnosti i političara, kako u RS, tako i u Srbiji gdje dobija funkciju savetnika u Generalštabu Vojske Jugoslavije. Inače, tokom celog rata Mladić ima direktnu vezu sa Beogradom. Konačno, naredbe o njegovom unapređenju od čina pukovnika do čina general-pukovnika su za vreme rata tri puta stizale direktno iz predsedništva tadašnje Jugoslavije, poslednji put juna 1994. U Beogradu je potpisan i nalog o njegovom penzionisanju, februara 2002. I dok su političari u Srbiji godinama tvrdili kako ne znaju gdje se krije, Mladić se nesmetano pokazuje u javnosti, na fudbalskim utakmicama, u restoranima. Tek nedavno je vlast u Beogradu i zvanično priznala da je do 2002. Mladić uživao podršku i zaštitu samog vrha srbijanske vojske.

Neki kažu da je Ratko Mladić, na neki način već kažnjen za svoja dela. Marta 1994. njegova kćerka Ana je počinila samoubistvo, mnogi kažu upravo zbog toga što nije mogla da se suoči sa onim što je njen otac, koji joj je bio uzor, činio po BiH i Hrvatskoj. Ubila se pištoljem svog oca, onim kojeg je on dobio kao najbolji pitomac Vojne akademije.

Autor: Azer Slanjankić
Odg. urednica: Sanja Blagojević