Ko je češki milijarder koji se u ovo vreme kladi na ugalj?

Danijel Kretinski (48) je kupovinom velkih firmi širom Evrope stekao međunarodnu reputaciju kao malo ko od srednjoevropskih poslovnih magnata.

Na prvi pogled, Kretinski kojeg opisuju kao ćutljivog i učtivog kosmopolitu, razlikuje se od starije i prilično nabusite generacije čeških bogataša koja je nastala neposredno nakon pada komunizma. Ali, samo na prvi pogled…

Mladi staromodni milijarder

Sin informatičara i sutkinje češkog Ustavnog suda, nije nasledio ni jednu veliku firmu. Veoma brzo se obogatio, a za to onda obično postoji samo jedno do dva objašnjenja - poslovati tamo gde para ima u izobilju i gde se slabo čuvaju kada se radi o takvima kao što je on - naime u državnim budžetima. I drugo - dobro odabrati bračnog partnera. Kod Kretinskog, koji je sam trenutno „težak" 9 milijardi evra, spojilo se i jedno i drugo: njegova partnerka Ana Kelnerova dolazi iz najbogatije češke porodice i „teška" je oko 17-18 milijardi evra.

Mada Kretinski poseduje čitav niz medija u Češkoj i u Evropi - retko se pojavljuje u medijima. Mnogo više voli da se bavi svojom umetničkom kolekcijom uz šoljicu zelenog čaja - kažu.

Ipak, s izvesnom dozom skepse treba primiti reči Žeroma Lefiliatrea, novinara koji je 2019. objavio biografiju Kretinskog (48), i koji ga je u intervjuu za Le Mond opisao kao „izuzetno inteligentnog, veoma ambicioznog, veoma odlučnog i veoma oportunističkog – ukratko, savršenog preduzetnika". Jer, Kretinski je delom vlasnik i Le Monda.

Ali mnogi takođe veruju da je i on svoje ogromno bogatstvo stekao istim metodama kao i grubijani iz prvog generacija tajkuna. U suštini, imperija Kretinskog veoma je staromodna.

Pored suvlasništva u medijskim kućama, od Czech Media Invest francuskog Le Monda ili nemačke ProSiebenSat.1 - ne fali ni maloprodajnih lanaca robe široke potrošnje: EP Global Commerce, koji takođe poseduje 40% nemačkog lanca Metro AG. Kretinski je postao i suvlasnik poštanske službe u Velikoj Britaniji i Holandiji.

Najunosnija energetika - kako je nastao EPH

Ali ono što je daleko najunosnije je energetska imperija stvorena oko uglja – odnosno, njegova procena da od evropske energetske tranzicije još dugo neće biti ništa.

Kada su slovački koncerni J&T i PPF – u vlasništvu češkog milijardera Petra Kelnera, koji je 2021. smrtno stradao na Aljasci - osnovale 2009. Energetický a Průmyslový Holding (EPH) Kretinski je postao vlasnik 20% deonica i glavni čovek koncerna, a za par godina je stekao tamo stekao potpunu kontrolu.

Osnova poslovanja EPH je slovački gasovod Eustream, u to vreme glavna ruta za ruski gas u Evropu i preko njega je dobijao gotovinu za otplatu akvizicije.

Zahvaljujući energetskoj krizi kao posledici rata u Ukrajini, on je kao vlasnik EPH prošle godine ostvario rekordni profit od 4,6 milijardi evra.

Umesto zelene tranzicije - on kupuje ugalj

I dok su se evropski energetski giganti plašili zelenih planova za zaštitu klime, Kretinski je počeo da se „kladi" protiv ove promene masovnim kupovinama rudnika uglja.

Prvo je 2016. u partnerstvu sa PPF-om, to bio nemački gigant LEAG (lignit i energija) koji je povoljno dobio od švedskog koncerna Vattenfall.

Taj posao se već isplatio zahvaljujući nemačkoj vladi koja je odlučila da prestane da proizvodi struju na ugalj do 2035. Berlin je platio 1,75 milijardi evra da LEAG nešto ranije zatvori četiri termoelektrane, s tim što nemačka država iz budžeta i ostalim elektranama takođe daje novac - da pređu na obnovljive izvore energije.

Takve unosne poslove ima i sa drugih sedam država u EU u zelenoj tranziciji: a EPH u međuvremenu kontroliše eksploataciju uglja i nacionalne mreže Italije i Velike Britanije.

TisenKrup - „tipično za Kretinskog"

U poslednje vreme je sve više izveštaja da bi taj češki milijarder mogao da preuzme nemačkog industrijskog giganta - koncern TisenKrup.

Ako se malo sagledaju njegovi poslovni poduhvati, akvizicija sektora čelika izgleda kao tipičan scenario za Kretinskog. Iako nema potvrde – ali ni demanta takvih planova, vrednost nemačkog koncerna, koaj je drastično pala s obzirom na visoku cenu energenata ovde u zemlji, svakako bi bila prilika za kupovinu.

Jer, i ovde se radi o ambicioznom planu „zelenog čelika” tog koncerna – i o enormnoj finansijskoj pomoći nemačke vlade koja ima za cilj da ostvari proizvodnju čelika korišćenjem vodonika.

Da bi sačuvao radna mesta i industrijsku proizvodnju, Berlin je za tu tranziciju obećao 2 milijarde evra. I tu Kretinski vidi svoju priliku - da koristi svoj ugalj dok se ne dogodi energetska tranzicija, ako je uopšte bude bilo.

Ima i malo otpora

Ali postoji i otpor njegovom osvajanju: u medijima su francuski novinari blokirali njegovu želju da stekne potpunu kontrolu nad Le Mondom, a udarac se može očekivati za njegovo suvlasništvo u lancu Metro nakon što ga je Ukrajina optužila da je „mecena rata" jer nastavlja da posluje u Rusiji i da je „usko povezan sa naftnim, gasnim i bankarskim sektorom ruske privrede".

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.