Ko sprečava bankrot Grčke?

Grci igraju vrlo drsku igru, kaže kelnski finansijski i ekonomski ekspert Maks Ote. „Što duže traje taj poker, to više novca Evropska centralna banka mora da im dostavi.“ Pritom on misli na kredite za slučaj nužde koje Grčka centralna banka, uz odobrenje Evropske centralne banke, daje grčkim komercijalnim bankama i tako iz održava na životu. Drugim rečima, Grčka centralna banka štampa novac za tamošnje komercijalne banke, koje do njega drugačije ne bi mogle da dođu.

Suština tih kredita nazvanih ELA (Emergency Liquidity Assistance), niko nije bolje opisao od grčkog ministra finansija Janisa Varufakis, dok još nije bio član vlade. „Sistem ELA jednostavno omogućava propalim bankama, koje ne mogu da spasu prazni državni budžeti, da pozajmljuju novac od Grčke centralne banke u zamenu za obveznice koje ne vrede mnogo.“

Bez kredita ELA grčke banke bi već bankrotirale

Kada je reč o činjenicama na osnovu kojih je ekonomista Varufakis formirao svoju analizu, do danas se ništa nije promenilo. Naprotiv, otkako je levi savez Siriza na vlasti u Grčkoj, banke su čak još više pogođene odlivom kapitala. Iz meseca u mesec Grci sa svojih računa podižu milijarde evra. Ako banke na duže vreme imaju problema s likvidnošću, one su zapravo bankrotirale – a nesolventnim bankama se ne smeju davati ELA-krediti. Šefica evropske ustanove za likvidaciju banaka (Single Resolution Board) Elke Kenig zato Evropskoj centralnoj banci indirektno stavlja na teret odugovlačenje sa stečajem. „Granica između (kredita za slučaj nužde) ELA i odugovlačenja stečaja je nejasna.“

I predsednik Nemačke centralne banke (Bundesbank) Jens Vajdman kritikuje praksu po kojoj Veće Evropske centralne banke gotovo svake nedelje povećava obim ELA-kredita koji je sad dosegao iznos od 83 milijarde evra. Pritom, garancije Grčke centralne banke iznose samo 41 milijardu evra, upozorava predsednik minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja IFO Hans-Verner Zin. „Mario Dragi neopravdano sebi prisvaja tu moć“, kaže Ote u razgovoru za Dojče vele dodajući da „tamo gde nema tužioca, nema ni sudije – ko će da se postavi iznad Evropske centralne banke? Bundestag neće.“

Velika korist od ELA-kredita

Zanimljivo je i to šta se događa sa tim kreditima za slučaj nužde. Njima se najpre vraćaju krediti Atine. Tako se grčka država spasava od nelikvidnosti – to je dakle indirektno finansiranje države, što Evropskoj centralnoj banci, prema njenom statutu, nije dozvoljeno. Drugo, tim kreditima se popunjavaju rupe koje u grčkim bankama nastaju zbog odliva kapitala. A time se finansiraju i privatni krediti, kaže Hans-Verner Zin. „Grci su dodatno naštampali 115 milijarda evra i pozajmili ih, preko banaka, privatnim privrednicima“, tvrdi Zin.

Tako se menja privatni i javni kapital. Novac se iznosi iz zemlje ili deponuje u kovčezima. „Taj novac, u slučaju da Grčka napusti evrozonu, ostaje njima. Oni su ga tako obezbedili za sebe. A otvorena potraživanja u sistemu evra moraće da budu otpisana“, kaže Zin.

Za Grčku isplativa zamena

S grčke tačke gledišta to je dobar posao. I što duže traju pregovori, što više se gomilaju krediti za slučaj nužde, to veći postaju rizici gubitka za ostale članice evrozone. Zato se ekonomista Ote zalaže da se povuče kočnica za nuždu i Grčka izbaci iz evrozone. Evropska unija bi Grcima tada morala da odobri kredite za slučaj nužde, kako bi mogli da uvedu ono što je najnužnije, „ali ti krediti bi iznosili jednu desetinu ili jednu pedesetinu onoga što im sada dajemo“, smatra Ote. I Grci bi imali priliku za novi početak.

Iako izlazak Grčke iz evrozone tzv. Greksit (Grexit) nikada nije bio toliko blizu kao sada, Ote smatra da do njega ni sada neće doći. „U načelu svi vodeći političari kažu: ’Dragi Grci, mi ćemo učiniti sve ako nam Vi budete bar malo izašli u susret’.“ A sve dok grčka vlada ne bude izrazila spremnost na to, ona može da se pouzda u Evropsku centralnu banku koja je najavila da će i dalje odobravati kredite za slučaj nužde.