Ko sprečava izgradnju verskih objekata?

Na liniji razgraničenja tokom rata između Hrvata i Bošnjaka počelo se sa gradnjom katoličke crkve Hristova uskrsnuća, ali od temelja se nije daleko odmaklo. A u neposrednoj blizini od makete i projekta Islamskog kulturnog centra takođe se nije daleko odmaklo. Obustavljeno je i jedno i drugo. Ipak i katolički i islamski vernici imaju kuda na bogosluženje. Imaju i pravoslavni hrišćani svoju bogomolju, doduše malu staru crkvu, no ovih se dana očekuje i početak gradnje sabornog hrama svete Trojice. Ali, ne zaboravimo ni jevrejsku zajednicu u Mostaru. Gradnja sinagoge je takođe obustavljena iako je 2002. postavljen kamen temeljac za Jevrejski kulturni centar i sinagogu i čitav svet je u trenutku pomislio da Mostar ponovo postaje pravi kosmopolitski centar kakav je uvek i bio. Erna Danon Cipra, predsednica Jevrejske zajednice Mostar kaže:

„Ja zavidim gospodinu muftiji Smajkiću i gospodinu Krulju kao i svim sveštenicima čiji vernici imaju mogućnost da odu u crkvu, džamiju i da mogu bogoslužiti. Kod nas je situacija takva da naša malobrojna jevrejska zajednica koja ima vernike treba da ide u Sarajevo jer mi nemamo sinagogu.“

Ko sprečava izgradnju katoličke crkve?

Ovih dana bilo je bilo napisa u štampi kako gradnju katoličke crkve Kristova uskrsnuća sprečava Jevrejin Solomon ili Islamska zajednica. Naime, zemlja na kojoj je započeta gradnja nekada je bila u vlasništvu porodice mostarskog Jevreja Atijasa Solomona, pa je kasnije dodeljena katoličkoj crkvi. Solomon je tada podneo tužbu i taj proces zapravo nikada nije završen. Niko iz katoličke crkve u Mostaru nije bio raspoložen za razgovor na ovu temu kako bismo razjasnili enigmu, a don Krešo Puljić iz crkve Kristova uskrsnuća je rekao da onaj ko želi da sazna istinu on će je saznati, ali je odbio da govori za Dojče Vele.

Ograđivanje prostora

O izgradnji Islamskog kulturnog centra sa džamijom koji je planiran u neposrednoj blizini pomenute crkve i na takođe pomenutoj liniji razgraničenja Salem ef. Dedović priča da je mostarski muftija zapravo izneo ideju da centralna gradska zona bude mesto susreta. Ali, efendija Dedović upućuje na mogućnost ograđivanja prostora bez potrebe za saradnjom i povezivanjem: „Islamska zajednica ne koči izgradnju katedralne crkve.

„Islamska zajednica je svesna svoje istorijske odgovornosti. Ona želi da stvori jedan ravnopravni milje, jedno ravnopravno okruženje. Mi se bojimo tog procesa u kojem se na jedan takav način vrši majorizacija ili dominacija jednog naroda u ovom gradu. Ili da se taj prostor ekskluzivno obeleži velikim verskim građevinama koji želi da uputi na to da taj prostor pripada samo jednom narodu, da nema prostora za druge. Gradnja ovolikog tornja u Podhumu, gradnja betonskog križa na brdu Hum.“

Na čijim temeljima je izgrađena džamija?

Ovih dana osvanula je još jedna rasprava u vezi sa obnovom džamije na Pijesku. Naime, predsednik Hrvatskog kulturnog društva Napredak fratar Andrija Nikić kaže da je džamija izgrađena na temeljima crkve i brani da se ona tu izgradi iako je džamija Ali-bega Lafe izgrađena 1631. a porušena 1993. uvrštena na listu spomenika pod zaštitom države i spada u najznačajnije objekte iz osmanlijske imperije.

I tako se priča o gradnji crkve, o gradnji islamskog centra, pravoslavne crkve ili sinagoge, osvežava kada je to potrebno dnevnoj politici, a ne stvarnoj potrebi.