Ko će voditi dijalog sa Prištinom?

DW: Gospodine Stefanoviću, hoće li biti bilo kakve promene stava Srbije po pitanju dijaloga sa Prištinom nakon predsedničkih i parlamentarnih izbora? Koja su Vaša očekivanja?

Borislav Stefanović: „Naša očekivanja su pre svega da se Vlada što pre formira, što u ovom trenutku ne deluje izvesno i još uvek se ne zna ko bi mogao da sačinjava većinu u toj Vladi. Važno je da se Vlada sakupi oko jedinstvene političke platforme i neophodnih ekonomskih reformi. U ovom trenutku sve opcije su otvorene tako da se, na žalost, još uvek ne zna ko će činiti novu Vladu. Ono što je sigurno jeste da će, ko god da napravi Vladu, morati da nastavi dijalog sa Prištinom i implementira ono što je do sada dogovoreno. Naravno da ovde u Beogradu postoje inicijative da se dijalog digne na politički nivo. Ta ideja je dobra, mi je suštinski podržavamo. Predsednik Nikolić došao je sa idejom da ubuduće pregovarački proces vodi on ili neko koga on odredi. To u svakom slučaju treba pozdraviti zato što ima puno stvari koje nismo rešili i ima i onih stvari koje još uvek nisu implementirane. Mislim da je bar to ovde u Beogradu svima jasno - pa čak i kad neće javno da priznaju - da je dijalog sa Prištinom nešto što je neophodnost i nešto od čega zavisi pre svega dobrobit građana koji žive na Kosovu, ali i naš evropski put.“

Dakle, Vi očekujete nastavak dijaloga sa Prištinom. Kada bi to otprilike moglo da se dogodi?

„Mislim da će se to desiti kad se Vlada Srbije formira i kada postane jasno da li će taj proces Vlada ili će ga voditi predsednik Republike. U svakom slučaju, postoje dve važne teme koje još nisu rešene, to je pitanje telekomunikacija i električne energije. Naravno, tu postoji ono što je od izuzetnog značaja za čitav region, a to je takozvani politički proces o Kosovu za koji smo mi u Beogradu, kao što znate, zainteresovani da počne što pre. Prema tome, to je pitanje na koje niko u ovom trenutku u Beogradu nema odgovora, verujem ni u Briselu, zato što još uvek nemamo Vladu.“

Kosovska Vlada tvrdi da neće biti nastavka dijaloga dok se ne sprovedu potpisani dogovori posebno o kontroli granica i predstavljanju Kosova na Međunarodnim konferencijama i skupovima. Kada će biti u potpunosti sprovedeni ti dogovori ili su oni već sprovedeni?

„Nisu naravno još uvek sprovedeni i Vi to dobro znate. Pitanje, tj. tema regionalnog predstavljanja nije sprovedena zbog različitog tumačenja onoga što je dogovoreno u Briselu, dakle da li fusnota ide na tablicu ili ne. Mi smo dogovorili da fusnota stoji na tablici, međutim na moju veliku žalost, sada se svi prave kao da do toga nije došlo i u tome imaju očigledno podršku i Roberta Kupera (posrednika u pregovorima – prim. ur.). S druge strane, problem administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak je stvar tehničke primene već dogovorenog aranžmana. Očekujem da nova Vlada to sprovede u najkraćem mogućem roku do kraja. Međutim, koraci koje Priština u međuvremenu preduzima, kao što su otimanje srpskih tablica i druge vrste maltretiranja srpskog stanovništva, nikako ne doprinose da bilo ko u Beogradu spremno i sa elanom uđe u taj proces s obzirom na to da vidimo kako se često zloupotrebljavaju dogovori koji su postignuti.“

Gospodine Stefanoviću, Vi ste, naime, rekli da su postignuti dogovori o slobodi kretanja vozila, a oni ne važe za sever Kosova. Sada kažete da Kosovska vlada jednostrano sprovodi neke dogovore koji su postignuti ili nisu postignuti. Rekli ste da bi u Briselu trebalo da bude otvoren i politički deo... Na Kosovu se to interpretira kao mogućnost otvaranja zahteva za podelu Kosova po etničkim linijama. Da li je to tačno? Šta podrazumeva politički deo razgovora?

„Prvo, da razjasnim, sve mere koje preduzima MUP Kosova i Bajram Redžepi su mere koje su jednostrane i na koje Vlada u Prištini očigledno crpi pravo iz kosovskog zakonodavstva i kosovskih propisa. Prema tome, to ništa nije dogovoreno. Ono što smo mi rekli u Briselu jeste da se mere dogovorene da se KS ili RKS tablice primenjuju na Kosovu i važe za Kosovo. Međutim, one su na severu neprimenjive zbog toga što je tamo situacija jasna i Srbi na severu to neće prihvatiti, a ni država Srbija. Zašto? Zato što se ljudi ucenjuju da uzmu kosovska dokumenta da bi dobili KS tablice. Prema tome, to bi u značajnoj meri narušilo i inače krhku bezbednost koja postoji na severu Kosova i prema tome ta odredba je neprimenjiva i mi smo to jasno rekli svim sagovornicima i u međunarodnoj zajednici. To naravno ne znači da ćemo mi tu stvar ostaviti tako kako jeste. Mi ćemo se truditi, ako dobijemo mogućnost da sastavimo Vladu Srbije, da taj problem rešimo na način koji će biti prihvatljiv svima i, u stvari, mi imamo vrlo konkretne mere za pitanje registarskih tablica. Što se tiče političkog dijaloga, on apsolutno ne znači bilo kakvu mogućnost podele Kosova, to je ono što smo mi odmah rekli. Politički dijalog će se voditi ako bude prihvaćen od strane Prištine. Nadam se da će se to desiti pošto međunarodna zajednica veoma blagonaklono gleda na tu mogućnost kako bi se rešilo pitanje ustrojstva tj. regulisanja statusa severnog Kosova, posebnih garancija za Srbe južno od Ibra, pitanje manastira i crkava na Kosovu i njihovog statusa i pitanje imovine. To su stvari koje bi trebalo, u tzv. političkom dijalogu da se vode bez podele Kosova, dakle podvlačim bez podele Kosova, al i i bez priznanja Kosova od strane Beograda.“

Kažete: ako dobijemo mogućnost da sastavimo Vladu. Novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić najavio je da će ovih dana proces dijaloga podići na još viši politički nivo. Šta to konkretno znači i šta Vi očekujete od novog predsednika Srbije po pitanju Kosova?

„Pre svega, očekujem od njega da shvati realnost na Kosovu, da shvati koliko je kompleksna situacija i da uvidi sve stvari koje možda do sada nije želeo da vidi već se pre svega bavio populističkom i mitingaškom retorikom umesto da sagleda realno stanje i situaciju u kojoj vi imate 90 odsto albanskog stanovništva koje ne želi da živi u Srbiji i s druge strane imate Srbe koji su na Kosovu ugroženi. Imate vrlo konkretne probleme koje treba rešiti, a ne možete ih rešiti tako što ponavljate da Kosovo nije nezavisna država i da ga nećemo priznati. Oko toga se mi u Beogradu svi slažemo, međutim, to su vrlo jasne, konkretne stvari i ja očekujem od predsednika Nikolića da ideju o podizanju pregovora na politički nivo realizujemo svi zajedno; da pre svega ostvarimo neophodnu koordinaciju i saradnju između predsednika i Vlade i da vidimo, u krajnjem slučaju i nadam se što pre, ko će da vodi te pregovore. Da li će ih voditi predsednik Nikolić ili neko koga on postavi, ili će to ipak da radi Vlada Srbije.“

Mislite li da bi predsednik Nikolić mogao sam da vodi pregovore i šta to znači?

„Bilo je i takvih ideja, vi ste ih verovatno čuli. Ja lično smatram da bi to bila velika greška zato što bi sagovornik predsednika Nikolića bila gospođa Atifete Jahjaga koja je predsednica Kosova. Prema tome, smatramo da bi to na neki način, de fakto ne de jure, bilo priznanje Kosova kao nezavisne države. Ja sam siguran da on o tome nije razmišljao kada je nudio tu opciju. Međutim, on može da zahteva da on preuzme odgovornost za pregovore sa Prištinom i da odredi pregovarača. U tom slučaju, verujem da bi on odredio nekog sa Kosova pošto se stalno poziva na to da ti ljudi treba da preuzmu rešavanje tog pitanja. Kad se kaže ’nekog sa Kosova’, pretpostavljam da je to neko sa severa, dakle, verovatno, neko od tamošnjih političkih lldera. Međutim, s druge strane, ti politički lideri, u najvećem broju slučajeva, ne žele bilo kakav kompromis ili dogovor. Tako da zaista, kada čujem takve predloge, imam utisak da se tu ne bi otišlo predaleko i da ti pregovori ne bi doneli bilo kakav rezultat.“

Takvi pregovori sigurno ne bi doneli nikakav kompromis ukoliko se suretnu dve opcije koje isključuju jedna drugu...

„Tako je zato, i mislim da je to iluzija. Pokušaj da premijer Kosova Hašim Tači nađe sagovornike na severu Kosova oko rešavanja ’problema severa’, kako se u Prištini kaže, mislim da je to nemoguće, da je veoma teško naći sagovornika, a još manje sagovornika koji bi imao legitimitet i podršku stanovništva. Prema tome, jedini izlaz iz te situacije jeste da Beograd i Priština, uz međunarodnu zajednicu, naravno Evropsku uniju, pronađu rešenje za sever Kosova.“

Kako ocenjujete stavove i dosadašnje istupe predsednika Nikolića po pitanju Kosova, Vukovara, i posebno po pitanju Srebrenice, što je dovelo do toga da većina političara iz regije zapravo bojkotuju inauguraciju predsednika, u ovom slučaju ne Nikolića nego predsednika Srbije?

„Mislim da je to bila jako loša poruka, Srbiji pre svega, a ne Nikoliću lično, pošto on nije više privatno lice, on je predsednik države i nosilac suvereniteta i dobio je podršku građana i zbog toga on mora biti poštovan. Sa druge strane, pokazalo se da je vrlo nespretno, nepripremljeno, a donekle i štetno reagovao i da, dajući te izjave, očigledno nije razumeo da to više nisu njegove stranačke ili privatne izjave i da mogu imati vrlo loše posledice u regionu. Mislim da ta praksa mora hitno da se zaustavi i očekujem da on uskoro uvidi da njegove reči imaju ogromnu težinu i da ne treba da pravi štetu koju posle treba Vlada da ispravlja. Nadam se da će ubuduće doći do mnogo opreznijeg pristupa i da ćemo zaista nastaviti sa vrlo pozitivnim trendom rešavanja problema u regionu i otopljavanja naših odnosa sa svima.“

Jeste li Vi spremni da nastavite razgovore sa albanskom, Kosovskom delegacijom?

„Ja lično jesam, ali mislim da je neophodno da pregovarački proces i pregovarački tim Beograda, dobije neophodnu političku težinu za tako nešto. Mislim da će bez toga jako teško doći do konkretnih rezultata i njihove implementacije, što je mnogo važnije.“

Razgovarao: Bahri Cani / Boban Kocev
Odgovorni urednik: Ivan Đerković