Koalicioni pregovori već započeli pred TV kamerama?

Trenutak o kojem će možda raspravljati studenti politologije u godinama koje slede, dogodio se negde na sredini tradicionalne rasprave predsednika parlamentarnih stranaka koja se vodi izborne večeri. Tada je predsednik Liberalno-demokratske stranke (FDP) Kristijan Lindner pomalo začuđenoj predsednici Zelenih Analeni Berbok ponudio razgovore oko buduće koalicije.

„Vremena u kojima je veći partner na razgovore poziva manje su pod novim okolnostima stvar prošlosti", rekao je Lindner. Berbok je, s malom zadrškom, pristala na te pregovore.

To znači da će manje stranke FDP i Zeleni sami odlučivati u koju vladu će ući: u vladu na čelu sa SPD, koji je u trenutku održavanja ove emisije bio u prednosti ili s Unijom CDU/CSU.

Za nova pravila političkog bon-tona se zalaže i demohrišćanski kandidat za kancelara Armin Lašet. On je protiv svih dosadašnjih pravila po kojima stranka koja je osvojila najviše glasova sastavlja buduću vladu. Po njemu, vladu sastavlja ona stranka koja uspe oko sebe da okupi parlamentarnu većinu.

Kancelar ne sme biti gubitnik

Do večerašnjih izbora liberali su otvoreno pokazivali sklonost koaliciji u kojoj će se nalaziti Unija. No s obzirom na to da su Zeleni i liberali izišli ojačani iz izbora, vreme je da se prvo manji dogovore s kim bi mogli da koaliraju. Lašetu ne smeta ne samo činjenica da Unija najverojatnije neće raspolagati najvećim poslaničkim klubom u Bundestagu nego i činjenica da su pod njegovim vođstvom demohrišćani izgubili osam posto u odnosu na poslednje izbore 2017.

Kancelarski kandidat socijaldemokrata Olaf Šolc, koji je i ovaj put nastupio državnički i pobednički uprkos činjenici da možda neće postati kancelar, u jednom trenutku je Lašetu dao do znanja kako bi „iz poštovanja prema biračima" sastavljanje Vlade trebalo prepustiti strankama koje su na izborima ostvarile dobitke - a to su SPD, FDP i Zeleni.

Nova vlada do Božića?

Olaf Šolc je tako pokušao da smiri one koji strahuju, a njih je mnogo, da će se koalicioni pregovori odužiti unedogled. „Ja ću dati sve od sebe da Angela Merkel ove godine ne drži novogodišnji govor", rekao je Šloc aludirajući na to da bi aktuelnu kancelarku hteo da reši muka i večitog šefovanja jednoj tehničkoj vladi i obaveze držanja novogodišnjeg govora.

Ko god dođe na kancelarku poziciju posle Merkel, biće to političar s osetno slabijom podrškom. Na to je opet ukazao Lindner koji je obojici mogućih kancelara, Lašetu i Šolcu dao do znanja da se nikad u istoriji savezne republike Nemačke nije desilo da čak 75 posto građana ne glasa za stranku koja daje kancelara.

U ovom važnom posleizbornom razgovoru, međutim, niko nije pominjao - nove izbore. No, s obzirom na komplikovanu i neizvesnu budućnost koalicionih pregovora, ni ta opcija nije u potpunosti isključena.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu