1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Koga će podržati opozicioni Beograd?

11. februar 2022.

Koalicija „Moramo“ nudi konkretne predloge rešenja za probleme Beograda, dok se „Ujedinjena Srbija“ percipira kao ključna opoziciona grupacija. Šta bi na lokalnim izborima moglo da opredeli beogradske opozicione birače?

https://p.dw.com/p/46rH1
Dobrica Veselinović, kandidat koalicije „Moramo“ za gradonačelnika Beograda
Dobrica Veselinović, kandidat koalicije „Moramo“ za gradonačelnika BeogradaFoto: Una Sabljaković

Dobrica Veselinović ispred zeleno-leve koalicije „Moramo“ i Vladeta Janković kao nosilac liste grupacije „Ujedinjena Srbija“ ključni su opozicioni kandidati za gradonačelnika Beograda. Na predstojećim izborima 3. aprila, najžešća borba, kako se procenjuje, vodiće se upravo za glavni grad Srbije. Tu će verovatno i rezultat biti najneizvesniji.

Razlike između dve koalicije

„Lično nisam kvalifikovan da vodim jedan takav mehanizam, kao što je velik i moćan grad. Ali ono što mogu, to je da odaberem prave ljude koji su voljni da rade, da ulože energiju i koji su stručni za ono što rade“, izjavio je Vladeta Janković na konferenciji za novinare na kojoj je i predstavljen kao kandidat za gradonačelnika Beograda koalicije „Ujedinjena Srbija“.

S druge strane, koalicija „Moramo“, odnosno pokret „Ne davimo Beograd“, na svom programu radi nekoliko godina. Predlaže konkretna i već razrađena rešenja za ključne probleme u Beogradu, kao što su zagađenje vazduha, saobraćaj, stanovanje, prostori za nezavisnu kulturu, voda ili spalionica u Vinči...

-pročitajte još: Srbija: prilično nesinhronizovana opozicija

„Koalicija ’Moramo’ je u tom smislu nesumnjivo u prednosti, jer je ’Ne davimo Beograd’ poznat po vrlo konkretnim akcijama i predlozima. Takođe, ’Ne davimo Beograd’ je jako dosledna organizacija po pitanju političkih predloga, a doslednost je ono što na dugi rok kreira prepoznatljivost“, kaže za DW politikolog i stručnjak u oblasti komunikacija Đorđe Trikoš.

On ipak konstatuje da Vladeta Janković, bivši ambasador i profesor Filološkog fakulteta, ima podršku „Ujedinjene Srbije“ u definisanju i predstavljanju političkih ciljeva, kao i predloga za implementaciju rešenja, i da bi to bi trebalo da mu olakša da „uhvati korak“.

„’Ujedinjena Srbija’ je ipak stožerna opoziciona grupacija, koja kao neformalnog lidera ima bivšeg gradonačelnika (Dragana Đilasa, prim.red). Građani bi otuda Vladetu Jankovića mogli da interpretiraju kao nekoga iza kojeg stoji iskustvo. Verujem da bi građanima grupacija oko ’Ujedinjene Srbije’ mogla da izgleda kao ona koja ima bolje šanse da primeni svoje političke predloge, kako zbog toga što su sami predlozi ’Ujedinjene Srbije’ nešto konvencionalniji, tako i zbog percipiranog iskustva i kompetentnosti“, smatra Trikoš.

Vladeta Janković, kandidat koalicije „Ujedinjena Srbija“ za gradonačelnika Beograda
Vladeta Janković, kandidat koalicije „Ujedinjena Srbija“ za gradonačelnika BeogradaFoto: Una Sabljaković

Šta će opredeliti glasače?

Ako bude izabran za gradonačelnika Beograda, Vladeta Janković najavljuje da će se zauzeti da glavna železnička stanica bude vraćena na staro mesto, da se promeni mesto spomeniku Stefanu Nemanji, a njegov tim preispitaće i predloženu trasu metroa, čija bi početna stanica za sad trebalo da bude na Makišu.

Spremnost da Jankoviću pomogne, ukoliko on bude izabran za gradonačelnika, pokazao je i član „Ekološkog ustanka“ i koalicije „Moramo“, arhitekta Dragoljub Bakić. „Kako da ne pomognem ako su to već moje ideje“, rekao je Bakić, ali je naglasio da pre svega podržava pokret „Ne davimo Beograd“ sa Dobricom Veselinovićem na čelu.

Jedna od dodirnih tačaka dve koalicije jeste spremnost tj. obećanje da će njihov rad u vođenju grada biti u potpunosti transparentan. Ono sto ih očigledno razlikuje jeste ideološka pripadnost: Vladeta Janković deklariše se kao desničar, nacionalista i konzervativac, a načela zeleno-leve koalicije su sloboda, jednakost, solidarnost i antifašizam. „Moramo da poštujemo vrednosti koje su nas okupile i u koje snažno verujemo. Bez tih vrednosti, svaka borba je uzaludna“, rekao je Dobrica Veselinović pre par dana na petoj skupštini „Ne davimo Beograd“.

Da li će, ukoliko se ispostavi da su im programi za Beograd slični, njihove ideološke pozicije biti ono što će konačno opredeliti birače da glasaju za jednu ili drugu koaliciju?

„Ideološke pozicije će u ovom slučaju sigurno uticati na opredeljenje opozicionih birača. Nešto progresivniji birači, koji su po pitanju ličnih sloboda otvoreniji i kojima su važna vrlo specifična urbanistička ili ekološka pitanja, izaći će na izbore i podržati koaliciju ’Moramo’“, ocenjuje Đorđe Trikoš.

Izbori u Srbiji održavaju se 3. aprila
Izbori u Srbiji održavaju se 3. aprilaFoto: Reuters/M. Djurica

Dve kolone

Kada su u septembru prošle godine predložili izlazak na izbore u više programski i ideološki bliskih kolona, pokret „Ne davimo Beograd“ naišao je na oštre kritike jednog dela opozicione javnosti. Od toga do danas nisu odustali, a cilj im je bio da za svoje ideje privuku što veći broj ljudi. „Sve one organizacije i pojedinci koji mogu i žele da rade i zajedno, i kroz tu saradnju napreduju, trebalo bi da se povežu i dogovore o zajedničkom nastupu. Za nas je to zeleno-leva grupacija“, izjavio je tada Radomir Lazović, kandidat „Ne davimo Beograd“ na izbornoj listi za gradske izbore koalicije „Moramo“. Dodao je i da „Dosta je bilo“ ili nacionalističke „Dveri“ nikada ne bi mogle da budu dobar partner „Ne davimo Beograd“.

„Da je ’Ne davimo Beograd’ na izbore izašao kao deo koalicije ’Ujedinjena Srbija’, jedan broj tih birača bi ostao kod kuće i ne bi glasao. Neki akteri u okviru ’Ujedinjene Srbije’ njima su neprihvatljivi kao previše konzervativni, a pošto sve ostale političke organizacije jednako konzervativne ili konzervativnije, oni bi apstinirali od glasanja“, kaže Đorđen Trikoš.

Dodaje da ni „Ujedinjenu Srbiju“ ne bi podržali konzervativniji glasači, kada bi „Ne davimo Beograd“ bio deo te koalicije, pošto taj pokret vide kao ekstreman i nepatriotski. „To bi moglo da dovede do odliva birača ka drugim konzervativnim političkim strankama i pokretima“, ukazuje Trikoš.

Ko je u ovom trenutku u prednosti?

„Povući se uvek mogu, ali naravno, najpre treba da pobedim – što nameravam“, rekao je u intervjuu „Nedeljniku“ Vladeta Janković. Prema istraživanjima „Demostata“ iz novembra prošle godine, stranke „Ujedinjene Srbije“ (Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana) u Beogradu bi za Skupštinu grada podržalo 22 odsto, a „Ne davimo Beograd“, „Ekološki pokret“ i „Građansku platformu“, koje čine deo koalicije „Moramo“ 13 procenata građana.

Od kada su mu predložili da bude kandidat za gradonačelnika, Janković je nekoliko puta rekao da bi u ovom trenutku ideološke razlike trebalo zaboraviti, kao i da koaliciju „Moramo“ vidi kao saveznike. Sličnih izjava, međutim, od predstavnika „Ne davimo Beograd“, odnosno koalicije „Moramo“, za sada nema. Đorđe Trikoš zaključuje da pokret „Ne davimo Beograd“ ima manju korist od ujedinjenog nastupa sa „Ujedinjenom Srbijom“, ali naglašava da to ne znači da taj pokret ima i bolje šanse.

„’Ujedinjena Srbija’ i dalje će biti shvaćena kao stožerna opoziciona koalicija. Moguće je, dakle, da ’Ne davimo Beograd’ neoglašavanjem po tom pitanju povećava šanse da ga podrže birači koji nikada ne bi glasali za ljude poput Vladete Jankovića, kao sto su nekadašnji birači LDP.“

Trikoš dodaje da će percepcija o tome koja je od te dve koalicije „stožerna“, takođe uticati na opredeljenje birača: „Opozicioni birači imaju tendenciju da glasaju za onu koaliciju koju tumače kao glavnu opozicionu koaliciju. Rekao bih u tom smislu da je ’Ujedinjena Srbija’ u prednosti.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.