Koji je najstariji jezik na svetu?

Teško je odgovoriti na to u stvari jednostavno pitanje, jer su se jezici vekovima prenosili samo usmeno i zaboravljeni su, osim ako iza njih nije ostao pisani trag.

Samo pisani jezik ostavlja tragove i to samo ako je napisan na materijalu koji je izdržao test vremena. Napisi na organskim materijalima, kao što je kora drveta, uglavnom su izgubljeni, dok su tekstovi na kamenu ili glini preživeli hiljadama godina. Drugo je pitanje da li danas možemo da ih čitamo i razumemo.

-pročitajte još: Kako maternji jezik oblikuje mozak

Najstariji pisani dokaz

Najraniji dokumentovani pisani jezik je klinasto pismo ili klinopis. Ti znakovi utiskivani su najčešće trskom u još meke glinene ploče. Najstarija poznata klinasta pisma potiču od Sumerana. Nastala su u Mesopotamiji, „zemlji između reka“ Eufrata i Tigra (u današnjem Iraku), u četvrtom milenijumu pre nove ere. Sačuvani su tekstovi iz otprilike 3.200 godine pre nove ere, ako npr. ep o Gilgamešu, najpoznatije delo na sumerskom jeziku. Takođe, klinopisni jezici su bili odlučujući za kasniji razvoj evropskih pisama.

Slične starosti su i egipatski hijeroglifi, koji su urezani u grobnicu faraona Peribsena (2775-2650. p.n.e.) i tako sačuvani za potomstvo. Rečenicu koja se tamo nalazi, „Ujedinio je dve zemlje za svog sina, dvostrukog kralja Peribsena“, stručnjaci smatraju najranijom potpuno napisanom rečenicom.

Pismo je doduše sačuvano, ali možemo samo da nagađamo kako su zvučali najstariji pisani jezici: sumerski, akadski i staroegipatski. Sva ta tri jezika su izumrla, više se ne koriste i nema živih potomaka.

-pročitajte još: Sanskrit, vikinzi, uticaj Slovena: jezici manjina u Nemačkoj

Globalna jezička raznolikost

Danas u svetu postoji 7.100 jezika, od kojih bi 40 odsto moglo da izumre. Neke jezike govori samo manje od 1.000 ljudi i postoji rizik da će za nekoliko generacija. To bi takođe značilo da bi se izgubio suštinski deo kulturnog identiteta.

S druge strane, više od polovine svetske populacije koristi 23 jezika. Deset najrasprostranjenijih jezika na svetu su kineski (mandarinski), španski, engleski, hindi, arapski, portugalski, bengalski, ruski, japanski i pandžabski. Uzgred, nemački je na jedanaestom mestu.

Uspešan hiljadama godina

Iako su najstariji pisani jezici izumrli, neki drevni jezici žive i danas. Recimo tamilski, koji mnogi lingvisti smatraju najstarijim jezikom na svetu koji se još uvek koristi. Tamilski je jedan od 22 zvanična jezika Indije i govori ga skoro 85 miliona ljudi u južnoj Indiji i Šri Lanki. Najraniji tamilski spisi datiraju iz petog veka pre nove ere. Međutim, analiza Tolkappiiama, gramatičkog teksta na tamilskom, sugeriše da tamilski mora biti star najmanje 5.000 godina.

Sanskrit postoji više od 3.000 godina, ali se danas gotovo ne govori. Najraniji pisani zapisi o sanskritu su hinduistički tekstovi koji datiraju između 1.500 i 1.200 pre nove ere, pisani su kao Vede, zapravo zbirke verskih, filozofskih tekstova. To je prvenstveno bio naučni jezik, korišćen u drevnim indijskim tekstovima, verskim spisima i književnim delima. Međutim, sanskrit je jezik porekla mnogih modernih indijskih jezika i regionalnih dijalekata.

Kineski je jedan od najstarijih jezika na svetu koji se neprekidno govori, a danas to čini više od milijardu ljudi. Koreni kineskog mogu se pratiti hiljadama godina unazad. Kineski jezik je verovatno nastao pre oko 4.500 godina od proto-kinesko-tibetanskog, koji se takođe smatra pretečom burmanskog i tibetanskog jezika. Najranijim nalazima kineskog pisanja smatraju se natpisi na oklopima kornjača i životinjskim kostima, koji su stari oko 3.300 godina.

Hebrejski i arapski su takođe među najstarijim jezicima koji se još uvek govore. Jezički koreni ta dva afro-azijska jezika mogli bi da sežu 10.000 do 20.000 godina unazad, ali najraniji pisani zapisi o njima stari su „samo“ oko 3.000 godina.

Da li je postojao zajednički „prajezik“?

Naravno, čak i ako se ne mogu pronaći pisani dokazi, ljudi su imali složene komunikacione sisteme pomoću kojih su mogli da komuniciraju hiljadama godina. Postoje različite lingvističke teorije o poreklu ljudskog jezika, ali nijedna od njih nije u potpunosti podržana.

Ljudski jezik mogao je da nastane kombinacijom više faktora: razvoj kompleksnog mozga, društvena interakcija i potreba za saradnjom u lovu i sakupljanju hrane. A možda je nastao tokom vremena iz kombinacije pokreta ruku i pokreta tela.

Postoji i teorija da je nekada postojalo ono što je poznato kao „prajezik“, drevni zajednički jezik iz kojeg su vremenom nastali svi savremeni jezici. Međutim, nema dovoljno dokaza da je takav univerzalni zajednički jezik ikada postojao.

Raznolikost kroz izolaciju i migraciju

Verovatnije je da je u praistorijskim društvima postojalo mnogo različitih regionalnih jezika i dijalekata, slično kao i danas. Raznovrsnost ljudskih jezika evoluirala je tokom vremena kroz geografsku izolaciju, kulturnu razmenu i migracije.

Kada su se grupe ljudi odvojile i bile izložene različitim sredinama, njihovi jezici su se razvijali nezavisno. To je dovelo do pojave mnoštva jezika koje imamo i dan-danas.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.