Koji su spoljnopolitički ciljevi nemačkih stranaka?

Klima

Savez koji čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i njena bavarska sestrinska stranka Hrišćansko-socijalna unija (CSU) želi, uz zaštitu klime, da zadrži položaj industrije Nemačke. Demohrišćani pritom žele da klimatsku neutralnost postignu „znatno pre sredine veka“. Nade polažu u „inovativne tehnologije i ekonomske investicije“. Za razliku od predsednika CDU i kandidata ka kancelara Armina Lašeta, predsednik CSU i bavarski premijer Markus Zeder zalaže se za napuštanje korišćenja uglja već 2030, a ne kako je dogovoreno 2038. godine

Socijaldemokrate (SPD) žele klimatsku neutralnost do 2045. godine. Do 2040. bi, smatraju, trebalo preći na proizvodnju struje isključivo iz obnovljivih izvora. Sve javne zgrade trebale bi da budu opremljene solarnim postrojenjima. Nemačka bi trebalo da postane vodeća zemlja u korišćenju vodonika za proizvodnju energije.

Zeleni bi želeli da Nemačku učine klimatski neutralnom već 2030. Ministarstvo za zaštitu životne sredine bi, po njima, ubuduće trebalo da ima pravo veta, odnosno moglo bi da zaustavi svaki zakon koji nije u skladu s Pariskim sporazumom o klimi iz 2015. Emisiju ugljen dioksida Zeleni žele da učine znatno skupljom preko evropskog sistema za trgovinu certifikatima o emisijama štetnih gasova.

I FDP (liberali) kod zaštite klime nade polažu pre svega u tržište i tržišnu utakmicu. Oni se protive zakonskom propisivanju tehnologija, recimo kod električnih automobila. I FDP želi da smanjiti emisiju štetnih gasova, pre svega kroz trgovinu certifikatima.

Alternativa za Nemačku (AfD) načelno sumnja da je čovek odgovoran za klimatske promene. Ta stranka želi da otkaže Pariski sporazum o zaštiti klime. Struju bi, smatraju, i dalje trebalo proizvoditi iz kamenog i mrkog uglja, a i dalje bi trebale da rade i atomske elektrane.

Levica se zalaže za „socijalno-ekonomsku promenu sistema“, jer se, kažu, uništavanje životne sredine ne može odvojiti od „socijalnih prilika u kapitalizmu“. Javni saobraćaj bi zato, po Levici, trebalo da bude besplatan. Preduzeća za snabdevanje energijom trebalo bi da su u državnom vlasništvu i da su obavezna da rade za opšte dobro.

Migracije

CDU je pod rukovodstvom Angele Merkel najkasnije 2015. postao iznenađujuće naklonjen migracijama. Izborni program te stranke ipak zvuči nešto defanzivnije. Migracije bi da budu kontrolisane i da se odvijaju prema jasnim pravilima. „Odbacujemo useljavanje s ciljem da se koriste socijalni sistemi“, navode u CDU. Počinioce krivičnih dela bi ta stranka dosledno proterivala. S druge strane, ljudima s migrantskom pozadinom trebalo bi pružiti sve mogućnosti s ciljem da učestvuju u društvu „ako dele naše vrednosti, pridržavaju se naših zakona i govore našim jezikom“.

U SPD su velikodušniji. Zalažu se za lakše dobijanje državljanstva za dvostruko državljanstvo, a i useljavanje članova porodica doseljenika SPD bi ponovo olakšala. Recimo, pravo useljavanja trebalo bi da imaju i braća i sestre maloletnih migranata koji su u Nemačku došli bez pratnje.

Zeleni Nemačku vide kao „raznoliko useljeničko društvo“. Zalažu se za zakon o useljavanju s novim mogućnostima za radnu i obrazovnu migraciju. Preduzeća koja obrazuju ili zapošljavaju izbeglice trebalo bi da dobijaju podsticaje.

I Liberali Nemačku vide kao useljeničku zemlju, ali žele više nego druge stranke da vode računa o nemačkim privrednim interesima. Šef te stranke Kristijan Lindner u julu je izjavio: „Nama su potrebne vredne ruke i pametne glave doseljenika koje ćemo mi da odaberemo.“ FDP želi zakona o useljavanju s kriterijumima kao što su nivo obrazovanja, znanje jezika i potreba za stručnjacima.

AfD najviše kritikuje useljavanje. Ta stranka želi da pravo azil ponovo reguliše na nacionalnom, a ne na nivou EU, i da obezbedi nemačke granice protiv ilegalnog prelaska. Azil bi trebalo da dobiju samo oni ljudi za koje Bundestag kaže da im je potrebna zaštita i čija je „kulturna pozadina“ spojiva s „nemačkim vrednosnim i društvenim poretkom“.

Levica zahteva da se ljudima iz ratom zahvaćenih područja obezbedi legalna i sigurna mogućnost bekstva. Osim toga, ta stranka se zalaže za pravo ostanka svih koji su došli u Nemačku. Time Levica ide i korak dalje od Zelenih koji su skloni migraciji.

Evropa

CDU i CSU žele da što pre ponovo na snagu stupe kriterijumi o stabilnosti finansija i privrede koji su stavljeni van snage zbog pandemije. Zajedničko zaduživanje uvedeno zbog korone ne bi više trebalo da se praktikuje. „To nije ulazak u ’uniju dugova’, i ne sme to nikada da postane“, stoji u izbornom programu Demohtrišćana.

U SPD kažu: „Umesto vraćanja na politiku štednje iz prošlosti, ostajemo kod zajedničke investicione politike Evrope, započete u korona-krizi.“ Cilj je stvarna fiskalna, privredna i socijalna unija. Osim toga, smatra SPD, trebalo bi da budu uvedene i minimalne satnice na nivou EU.

Zeleni žele da znatno ojačaju ulogu Evropskog parlamenta. Građani drugih članica EU trebalo bi ubuduće da mogu da učestvuju i na pokrajinskim izborima u Nemačkoj. Ekološki i klimatski preobražaj Evropske unije trebalo bi da uspe uz pomoć javnih investicija.

Liberali idu po pitanju evropske politike idu naročito daleko. Oni se zalažu za prihvatanje Evropskog ustava. Time bi bio stvoren osnov za „federalnu i decentralno uređenu evropsku saveznu državu“, stoji u programu te stranke.

I Levica se u svom izbornom programu zalaže za Ustav EU. Ta stranka smatra da bi bogatstvo u Evropskoj uniji moralo da bude podeljeno odozgo ka dole. Konkretni zahtevi su minimalni porez za preduzeća u čitavoj Evropi i zajednički minimalni standardi za oporezivanje velike imovine.

I kod evropske politike AfD ide radikalno drukčijim putem. Prema programu te stranke, Nemačka bi trebalo da napusti EU. U obrazloženju se kaže da je Evropska unija poslednjih godina „znatno napredovala prema transformaciji u super-državu s planskom privredom“. Smatraju takođe da je evro kao jedinstvena valuta doživeo neuspeh.

Odbrana i savezi

CDU i CSU podržavaju cilj NATO da svaka članica te vojne alijanse troši za odbranu dva odsto svog BDP. Nemačka je trenutno na oko 1,5 procenata. Demohrišćani se takođe zalažu za formiranje zajedničke evropske vojske – ali na račun NATO. Broj vojnika u Bundesveru trebao bi da se poveća sa sadašnjih 184.000 na 203.000. U okviru toga, veoma je važno nemačko-francusko prijateljstvo, naglašavaju u CDU i CSU.

SPD sa više kritika gleda na cilj NATO od dva odsto, ali u svakom slučaju žele da bolje opreme nemačku vojsku kako bi ona bila pouzdan partner u Evropi i NATO. Socijaldemokrate, kao i Demohrišćani, podržavaju projekat gasovoda Severni tok 2, koji vodi iz Rusije u Nemačku kroz Baltičko more.

Zeleni u nekim tačkama zagovaraju potpuno drugačiju politiku od CDU. Smatraju da bi Nemačka trebalo da se oslobodi atomskog oružja, cilj NATO od dva odsto odbacuju, isto kao i Severni tok 2.

FDP smatra da bi Nemačka trebalo da igra važniju ulogu na međunarodnoj sceni. U tu svrhu, smatraju, trebalo bi da bude formiran Savet za nacionalnu bezbednost. Osim toga, Liberali su za stvaranje evropske odbrambene unije.

Alternativa za Nemačku bi se mnogo više približila Rusiji i smanjila napetost s Moskvom, uprkos aneksiji ukrajinskog poluostrva Krima. AfD zahteva za Nemačku stalno mesto u Savetu bezbednosti UN. NATO bi trebalo da bude čisto odbrambeni savez, a nemačka vojska, Bundesver, mogla bi da bude angažovana samo u članicama NATO. AfD odbacuje strane misije nemačke vojske, recimo one Avganistanu ili Maliju.

Levica je kod pitanja odbrane radikalna. Zalaže se za raspuštanje NATO i formiranje kolektivnog sistema bezbednosti u koji bi bila uključena i Rusija. Sve strane vojne baze u Nemačkoj trebalo bi da budu zatvorene.

Spoljna trgovina

Demohrišćani se zalažu za multilateralizam, između ostalog i zato što u Nemačkoj svako četvrto radno mesto zavisi od izvoza. CDU i CSU žele da ojačaju Svetsku trgovinsku organizaciju. Pregovori o slobodnoj trgovini sa SAD trebalo bi što je pre moguće da budu nastavljeni.

Kod pitanja trgovine, SPD naglasak stavlja na održivost. Kod trgovine poljoprivrednim proizvodima, Socijaldemokrate se zalažu za partnerstvo s malim i ekološkim proizvođačima. Izvoz nemačkog oružja SPD bi da striktnije reguliše.

Zeleni žele da trgovinu jače orijentišu na zaštitu klime i održivost. Podsticaje bi trebalo da dobijaju one grane privrede koje više vode računa o zaštiti životne sredine i uslovima života. Na nivou EU, trebalo bi da se donese odluka o zabrani uvoza agrarnih proizvoda koji su nastali uz ilegalno krčenje šume ili kršenje ljudskih prava.

FDP je klasična stranka slobodne trgovine. Shodno tome, zalaže se za dalje sklapanje ugovora o slobodnoj trgovini. O pitanju gasovoda Severni tok 2 trebalo bi da se odlučuje na evropskom nivou, smatraju Liberali.

AfD u trgovinskoj politici teži prisnijim odnosima s Rusijom i Kinom. Zalaže se za Severni tok 2 i želi da ukine sankcije protiv Rusije. Toj partiji je važna i prisnija saradnja s Kinom. U njenom programu stoji: „Sa ’Novim putem svile’ Kina je pokrenula projekat veka“, u kojem bi Nemačka trebala ofanzivnije da učestvuje.

Levica odbacuje ugovore o slobodnoj trgovini EU s trećim državama kao što su TTIP, CETA i Mercosur. Umesto toga, ta stranka se zalaže za „korektnije sporazume o saradnji“. Izvoz oružja iz Nemačke načelno bi trebalo da bude zabranjen, smatraju u Levici.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu