Koji sud treba da sudi Kačavendi?

O Kačavendi će 21. maja raspravljati Sveti arhijerejski sabor SPC, a kako je najavio vladika Grigorije, po svoj prilici i Veliki crkveni sud. Ukoliko se to desi, crkveni sud bi po prvi put raspravljao o pederastiji i pedofiliji u monaškim redovima, jer vladike, pre svega, jesu monasi zakleti Bogu na skromnost. Kao monasi oni ne smeju da imaju ni seksualne odnose.

Profesor dr Dino Abazović misli da bi vladika Vasilije mogao da se pojavi i pred redovnim pravosudnim organima. No, kao sociolog religije, Abazović smatra da taj slučaj može da bude prilika da se pokrene rasprava unutar same SPC.

„U religiji je to poznato kao 'matanoja', dakle, suočavanje sa tamnom stranom svoje prošlosti i neka vrsta preobraćenja koja može biti i teološka, ali i moralna. Nisam siguran da to možemo očekivati, ali mi se čini da ovakve ili neke slične druge prilike mogu biti mogućnost za unutar-religijski dijalog u samoj zajednici vernika.“

Linija manjeg otpora

Mediji već mesecima nabrajaju sve navodne grehe Ljubomira Kačavende. Advokat Duško Tomić prvi je podneo krivične prijave protiv tog vladike, ali za Dojče vele tvrdi da tužilaštva idu „linijom manjeg otpora“.

„Nijedno tužilaštvo nije saslušalo vladiku Kačavendu, nije saslušalo Bojana Jovanovića koji je javno svedočio o okolnostima ubistva Milića Blažanovića, nije saslušalo baku, dedu i majku Blažanovića. Međutim, sada imamo izjavu maloletnika koji je s Kačavendom bio intiman. Uzeo sam njegovu punomoć i mi ćemo podneti novu krivičnu prijavu za seksualno zlostavljanje maloletnika.“

Inače, đakon Milić Blažanović navodno se ubio 1999. u manastiru Papraća, ali se u medijima dugo spekulisalo da je reč o ubistvu đakona „koji je previše znao“ o vladiki.

Zakon treba da važi za sve

Vehid Šehić, predsednik „Foruma građana Tuzle“, kaže da u odnosu na Ustav i zakone nema povlašćenih, pa makar oni pripadali i duhovnoj sferi, verskim zajednicama.

„Ako postoje elementi krivičnog dela, institucije ove države bi trebalo da reaguju na način kako reaguju prema drugima. U našoj praksi je bilo kažnjavanja verskih službenika kao što su slučajevi u Živinicama i Gluhoj Bukovici, što ukazuje da oni moraju poštovati zakone ove države.“

Šehić govori o slučaju imama Rešada Omerhodžića koji je 2009. osuđen na 18 meseci zatvora zbog bludnih radnji nad maloletnicom, polaznicom mektepske nastave.

Sinan Alić, osnivač Fondacije „Istina, pravda, pomirenje“, kaže da se sve svodi na „crkveni teren“ i sud o pedofiliji i pederastiji čoveka koji „živi u srednjem veku“.

„Vladiku Kačavendu treba da jure sva tužilaštva za ratne zločine. I u tome je tragedija što će on, možda, biti samo smenjen i ukoren zbog tih pedofilskih sklonosti, a neće biti osuđen zbog podsticanja na zločin, pa indirektnog i direktnog učestvovanja u genocidu. On je pod krinkom Boga, pod mantijom, kao verski službenik na zemlji, širio samo mržnju.“

Podstrekivanje na ratne zločine

Duško Tomić tvrdi da se pogrešnim tumačenjem, ali i manjkavostima zakona često favorizuju, pa i štite verski velikodostojnici. Ipak, on tvrdi da se istraživačkim radom nevladinih organizacija i medija, kao i podnošenjem krivičnih prijava, mnogo toga može promeniti u bosanskohercegovačkom društvu.

„Podnećemo i krivičnu prijavu za podstrekivanje na ratne zločine, u Vlasenici 12. jula 1995. Tada je Kačavenda rekao da 'krv vapi za osvetom', da su Srbi 'velike podvige učinili sveteći se' i čestita srpskoj vojsci što je 'očistila Srebrenicu od nekrsta i od križa'. Od toga dana počinje zaista da teče krv...“

Autor: Emir Musli
Odgovorni urednik: Ivan Đerković