Kokain preplavio Nemačku
27. novembar 2019.Umotan u karton i plastiku, skriven u više od 200 tamnih sportskih torbi. Tu su pripadnici nemačke granične policije u julu ove godine u Hamburgu pronašli skriveno 4,5 tona kokaina. U teretnom brodu na putu ka Antverpenu koji je prevozio soju. I to nije bio jedini pronalazak droge u ovoj godini. Policija je ukupno ove godine do sada zaplenila više od deset tona kokaina, šest puta više nego pre pet godina.
„Kokain u Nemačkoj zaista predstavlja problem. Iza njega stoji veoma dobro organizovan kriminal. Evropsko tržište je sada navodno preplavljeno. To me veoma zabrinjava“, izjavila je predstavnica nemačke vlade zadužena za pitanja narkotika Danijela Ludvig (CSU) na godišnjem sastanku koji za temu ima trgovinu i konzumiranje droge u Nemačkoj. Ta jednodnevna konferencija održana je u Berlinu pod sloganom „Zavisnost u fokusu – angažovanje lokalnih zajednica na licu mesta!“
Duvan, alkohol, kanabis
Prema podacima savezne vlade u Berlinu, u Nemačkoj ima više od osam miliona zavisnika. To znači da svaki deseti stanovnik te zemlje konzumira najmanje jednu legalnu ili ilegalnu drogu. Četiri miliona ljudi je zavisno od nikotina, 1,6 miliona od alkohola, 300.000 od kanabisa, a, prema procjenama, oko 166.000 ljudi konzumira opijate kao što su heroin ili kokain. Za otprilike polovinu njih konzumiranje droge je toliko veliki problem da skreću sa svog životnog puta, gube posao ili čak završavaju na ulici. To su uglavnom alkoholičari koji čine dve trećine svih pacijenata na rehabilitacijama.
„Uvek se pije, bez obzira da li se ide na izlet sa preduzećem, na venčanje ili sahranu“, kaže Elke Šulce. Ona je takođe učestvovala na konferenciji u Berlinu, a dolazi iz Elcena u Donjoj Saksoniji gde radi kao socijalna radnica i u svom okrugu je kontakt-osoba nadležna za pitanja zavisnosti. Šulceova kaže da je u njenom gradiću glavni problem pre svega alkohol, a ne teške droge. „Čak ni tu se ne bavimo samo zaista teškim slučajevima, već i onima koji opijanjem stavljaju na kocku svoje zdravlje, ali misle da uopšte nemaju problem“.
Prema navodima savezne vlade, time je pogođeno oko devet do deset miliona Nemaca. Konzumiranje alkohola se doduše poslednjih godina u Nemačkoj polako smanjuje, ali Nemci ipak, u poređenju sa svetom, još uvek piju više od proseka.
Razlike između grada i sela
U ruralnim sredinama ljudi posežu za alkoholom, u gradovima konzumiraju teške droge, poput kokaina. Jedno istraživanje zasnovano na analizi otpadnih voda u velikim evropskim gradovima potvrđuje problem konzumiranja teških droga pre svega u Berlinu, Minhenu, Hamburgu i Dortmundu.
Mario P, koji radi u jednom centru za bolesti zavisnosti u Hamburgu, zbog toga se zalaže za legalizacije droga. „Odavno smo izgubili borbu protiv droge“, kaže on. Legalnom prodajom bi, smatra, bar bili proveravani sastojci, ali i ukinute ilegalne strukture koje se bave prodajom droga.
Pomoć legalizacijom?
U Bundestagu međutim još nema saglasnosti kada je reč o legalizaciji droga. Ipak, Zeleni i Levica su se zvanično priključili kampanji „Legalizuj“ čiji je cilj legalizacija prodaje kanabisa za osobe starije od 18 godina. I ministar zdravlja Jens Špan se u svom govoru na konferenciji u Berlinu založio za diskusiju bez ideoloških ograničenja.
Predstavnica vlade Danijela Ludvig smatra međutim da bi legalizacija bila pogrešan signal stanovništvu. „Posebice među mladima je već sada problem sa kanabisom veoma potcenjen, a konzumacija te droge može da dovede do teških psihoza“, naglašava Ludvigova. Ona smatra da bi prevencija bila dobar metod da se opasnost od droga shvati ozbiljnije.
Nedostaje prevencija
Da bi došlo do prave promene po pitanju prevencije, lokalnim zajednicama često nedostaju neophodni resursi, složili su se učesnici godišnje konferencije. Već sada su, kako je navedeno, brojni službenicima u centrima za bolesti zavisnosti veoma opterećeni, pa za prevenciju često ne ostaje dovoljno vremena. Predstavnica vlade u Berlinu na konferenciji nije pominjala mogućnost izdvajanja više sredstava za to. Pre bi, smatra, trebalo raditi na tome da se u lokalnim zajednicama postave drugačiji prioriteti.
Učesnici konferencije, poput Elke Šulce, vide šansu u poboljšanom umrežavanju uz pomoć digitalizacije, recimo između centara za borbu protiv droge i policije, kancelarija za brigu o mladima i socijalnih službi. Ministar zdravlja Špan Spahn najavljuje da će se razmotriti ublažavanju zaštite podataka u tim slučajevima.
I još jedna tema je za Elke Šulce bila veoma važna: „Zavisnici i potencijalni zavisnici ne smeju više da budu stigmatizovani“, kaže ona. Jer prećutkivanje, u tome su u Berlinu bili saglasni svi – nije rešenje.