Koliko je Komonvelt danas još uvek relevantan?

Moderni „Komonvelt nacija“ star je koliko i čovek koji mu je na čelu: britanski kralj Čarls III. Savez suverenih država u svojoj sadašnjoj formi postoji već 75 godina, ali za mnoge mlade ljude, ta zajednica koja je proizašla iz Britanskog carstva, očigledno ima malo političke koristi.

Za Halila Ibrahima, organizacija Komonvelt (Commonwealth) je aktivna, ali „ne stvarno“, kako za DW kaže 32-godišnji aktivista iz Akre, glavnog grada Gane: „Oni nude stipendije, prakse za mlade stručnjake iz zemalja-članica, besplatne onlajn-kurseve.“ I Ibrahim je imao koristi od nekih kurseva. „Ali, na političkom nivou, to je beskorisna organizacija“, kaže.

Nedostatak važnosti – premalo uticaja

Ni Ejram Jorgbe, 34-godišnja službenica jedne kompanije iz Gane, ne veruje ni u važnost, ni u efikasnost Komonvelta, posebno za njene afričke članice. Organizacija tvrdi da olakšava ekonomska partnerstva među svojim članicama.

„Međutim, ti partnerski odnosi uglavnom koriste razvijenijim ekonomijama unutar zajednice“, kaže Jorgbe za DW i dodaje da su afričke zemlje su u Komonveltu samo zbog svojih istorijskih veza s monarhijom. „I krajnje je vreme da preispitamo naše strategije.“

Od 56 članica, njih 21 se nalazi u Africi. Nijedna od tih zemalja nema britanskog monarha kao državnog poglavara. Članstvo je tokom decenija prošireno i na bivše kolonije koje nisu britanske, uključujući i Mozambik (1995) i Ruandu (2009). Gabon i Togo su se pridružili kao najnoviji članovi 2022. godine. Organizacija i dalje naglašava „zajedničke vrednosti“.

Korist: diplomatska mreža

Ali, prema navodima Filipa Marfija, direktora za Odeljenja za istoriju i politiku pri Institutu za istorijska istraživanja Univerziteta u Londonu, postoji previše različitih zemalja i pristupa da bi se postigao jasan konsenzus o ključnim političkim temama, bilo da je reč o ratu u Ukrajini ili čak klimatskim promenama.

U zemljama-članicama modernog Komonvelta živi ukupno 2,5 milijardi ljudi, od kojih je više od 60 odsto mlađe od 30 godina. Većina njih živi na Globalnom jugu i uglavnom potiče iz bivših britanskih kolonija.

„To je ostatak iz prošlosti, ali je korisna diplomatska mreža, posebno mreža Visokih komesara u Londonu“, ističe Marfi. Pristup britanskoj vladi i ministarstvima spoljnih poslova ili obrazovanja bogatih donatorskih zemalja Komonvelta kao što su Kanada i Australija, posebno je od koristi za većinu malih članica i ostrvskih država.

Sekretarijat Komonvelta suviše je slab

„Mreža je dovoljno važna da spreči članove da napuste organizaciju ili je rasformiraju, ali Komonvelt je u stvari vrlo slab, što ima veze s njegovom istorijom", ukazuje Marfi.

Sekretarijat Komonvelta, osnovan 1965. godine, nije ovlašćen da donosi političke odluke. Prema Merfiju, on nikada nije imao dovoljno jak mehanizam za sprovođenje politike koja bi obavezala suverene članice da se pridržavaju zapadnih vrednosti poput demokratije, ljudskih prava ili vladavine prava. Demokratija je često bila samo slovo na papiru. Aktuelna kritika Komonvelta često se fokusira na nedovoljno oštro osuđivanje kršenja ljudskih prava u pojedinim članicama i represivne homofobne zakone.

Nove članice se pridružuju

Marfi tvrdi da je Komonvelt uspešno delovao tokom procesa dekolonizacije belih kolonija doseljenika u svojim bivšim kolonijama u tadašnjoj Rodeziji (današnji Zimbabve) i Južnoafričkoj Republici. Takođe je odigrao veoma važnu ulogu u osiguranju mirne promene vlasti u Južnoafriškoj Republici tokom 1990-ih godina. Nakon toga, organizacija je izgubila na važnosti.

Aleks Vines, direktor Afričkog programa u londonskoj istraživačkoj organizaciji Četam haus, ističe da Komonvelt nije „umiruća organizacija“. Ona dobija nove članove, što nema veze s imperijalnom prošlošću Ujedinjenog Kraljevstva, već s interesima.

Pored Angole, i Zimbabve se nalazi na listi čekanja za članstvo u Komonveltu. Zemlja je 2003. godine isključena iz zajednice zbog teških kršenja ljudskih prava tokom predsedničkog mandata autokrate Roberta Mugabea. „To je prilično redak oblik sankcije unutar zajednice“, objašnjava Marfi.

Zimbabve želi da ponovo postane član

Od 2018. godine, ta internacionalno izolovana zemlja trudi se da ponovo uđe u Komonvelt. „Iz strateških razloga“, ukazuje politički analitičar Džibson Njikadzino iz Hararea, glavnog grada Zimbavea. „Radi se o ugledu. A i biti član, znači imati pristup jeftinim tržištima s niskim carinama.“

S druge strane, mlada advokatkinja Fortunate Njamajaro smatra da je to suvišno: „Zimbabve može da bude samostalna zemlja i da sarađuje s drugim regionalnim blokovima, kao i da sklapa bilateralne sporazume koji su obostrano korisno. Za mene je Komonvelt kolonijalno nasljeđe s kojim Zimbabve ne mora da se identifikuje.“

Neophodne reforme

Među funkcijama koje obavlja organizacija je i praćenje izbora u državama-članicama. Pre nekoliko dana, posmatračka grupa Komonvelta objavila je izveštaj o predsedničkim izborima u Nigeriji 2023. U njemu je utvrdila značajne nedostatke koji su ugrozili verodostojnost i transparentnost izbora u celini.

Tu kritiku pozdravlja aktivista protiv korupcije Bišir Dauda iz nigerijske savezne države Katcina: „To je važno za dobro upravljanje“, kaže on za DW. Ali, Dauda se zalaže i za reforme u Komonveltu, kako bi se odgovorilo na promenjive zahteve i izazove sveta.

Na tekstu su, pored autorke, radili još i Isak Kaledzi iz Gane, ⁠Priviledđ Musvanhiri iz Zimbabvea i Muhamad Al-Amin iz Nigerije.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.