Koliko su efikasni protesti protiv Alternative za Nemačku?

Retko u celoj Nemačkoj ljudi izlaze na ulice – od Minhena na jugu, do Hamburga na severu, od Kotbusa na istoku, do Kelna na zapadu. Ljude je motivisala zabrinutost zbog jačanja Alternative za Nemačku (AfD).

Inicijalna kapsla protesta bilo je objavljivanje stavova i planova desničara. Istraživačka mreža „Korektiv“ (Correctiv) izvestila je 10. januara o „tajnom master-planu protiv Nemačke“. Navodi se da su se visoki funkcioneri Alternative za Nemačku tajno sastali s ekstremnim desničarima, preduzetnicima, pa čak i sa članovima Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kako bi diskutovali o proterivanju miliona stranaca iz Nemačke. I to čak i onih koji imaju nemačko državljanstvo.

Analitičari upozoravaju na posledice mogućih pobeda Alternative za Nemačku na nizu lokalnih i pokrajinskih izbora koji se održavaju ove godine. Naročito su u fokusu pokrajinski izbori u Saksoniji, Brandenburgu i Tiringiji, gde Alternativa za Nemačku ima dobre izglede da postane najsnažnija partija.

„Koliko dugo će trajati protesti?“

U Nemačkoj se stalno organizuju velike demonstracije – takođe i protiv Alternative za Nemačku. Ali, kako se odvija otpor ekstremno desničarskim fantazijama o proterivanju stranaca u nemačkoj svakodnevici?

Beatris Helen studira u Berlinu. Buduća nastavnica već predaje u jednoj školi u istočnom delu grada. U tom kraju je Alternativa za Nemačku jaka. Helen podržava proteste – ali na njih gleda i sa zabrinutošću. „Danas su hrabri ljudi na ulici. Ali, koliko dugo?“, pita se ona u razgovoru za DW. U školskoj svakodnevici ona ima brojna negativna iskustva onda kada je tema na času desni ekstremizam i netrpeljivost.

Brojne kolege izbegavaju kontroverzne debate: „Angažovani prosvetni radnici onda moraju da slušaju komentare – zašto to sebi radiš? Jesi li siguran da to hoćeš da uradiš?“ Ona jeste sigurna. Upozorava na teške posledice izbegavanja nastavnika da se suoče s teškim temama. „Onda idu niz dlaku desničarima.“

Nedostajuća solidarnost

Prosvetni radnici stalno se žale da nemaju dovoljnu podršku u borbi protiv ekstremnih desničarskih stavova, pre svega u krajevima u kojima je Alternativa za Nemačku jaka – uglavnom na istoku zemlje.

Laura Nikel i Maks Teske su naprosto proterani iz brandenburške škole u kojoj su radili. Oni su javno kritikovali stanje u školi: „Đaci se na hodniku pozdravljaju hitlerovskim pozdravom. Na svakom komadu nameštaja je bio kukasti krst“, kaže Laura Nikel.

Oba prosvetna radnika su se najpre obratila direktoru škole, ali ništa se nije desilo. „Kada smo se obratili medijima, dobila sam pretnje smrću“, priča Nikel na jednom skupu organizovanom na godišnjicu Vanzejske konferencije, na kojoj su nacisti 1942. doneli odluku o uništenju evropskih Jevreja. Na skupu koji je organizovan na godišnjicu, diskutovalo se i o tome kako društvo može da se odbrani od antidemokratskih struktura.

„Napadi sve ofanzivniji“

Direktorka memorijalne i obrazovne institucije Kuća vanzejske konferencije, Debora Hartman, kaže: „Demokratsku kulturu napada sve više ljudi u Nemačkoj.“ Ona dodaje da je nastup tih ljudi sve ofanzivniji.

I nju, kao i sve ljude u oblasti kulture koji se bave suočavanjem sa nemačkom istorijom, Alternativa za Nemačku izlaže takozvanim „malim upitima“ koji se postavljaju u pokrajinskim skupštinama ili u Bundestagu. Postavljaju ih poslanici ili poslanički klubovi. Smisao prava da se postave takva pitanje jeste transparentnost rada institucija koje finansira država.

Prema analitičarima, Alternativa za Nemačku koristi taj mehanizam da dovede u pitanje samo postojanje institucija koje se bave nacističkom prošlošću. Između 2017. i 2021. ta stranka je samo u Bundestagu postavila 3.100 takvih pitanja, više od bilo koje druge partije. Za institucije to znači ogroman napor da se pripreme opsežni odgovori. A potom im često ekstremni desničari upućuju izraze neprijateljstva i netrpeljivosti.

„Povežite se!“

Brojni su političari Alternative za Nemačku koji odbacuju suočavanje s nemačkom nacističkom prošlošću. Moćan lider partije u Tiringiji, Bjern Heke, januara 2017. to je nazvao „glupom politikom prevladavanja prošlosti“, zahtevajući „zaokret za 180 stepeni u politici sećanja“. Prema jednoj presudi nemačkog suda Heke se može nazvati „fašistom“. Upravni sud Majningen je 2019. zauzeo stav da je takva oznaka vrednosni sud koji počiva „na proverljivoj činjeničnoj osnovi“.

Stalno podgrevanje raspoloženja protiv demokratije prema Debori Hartman ima društvene posledice. Previše ljudi se povinuju pritisku i ćuti: „Nije odlučujuće da izađemo na velike demonstracije, već da stavove koje zastupamo integrišemo na samorazumljiv način u sopstvenu svakodnevicu. Odlučujuće je šta radimo u svakodnevici.“

Posle odlaska iz škole, Laura Nikel je s ostalim prosvetnim radnicima osnovala udruženje „Škola demokratije“. „Najvažnije je umrežavanje, da ne budeš sam“, kaže Nikel. „U svakoj školi ima koleginica i kolega koji proživljavaju iste stvari“.

Strah migranata

Lale Jildrim je umereno optimistična, misli da protesti nisu tek dimna zavesa. Ona je profesorka istorije na fakultetu: „Delim zabrinutost da se sve to pretvori u pojedinačni događaj. Demonstriralo se, doduše u nizu gradova, a onda sledeće nedelje idu neki drugi skupovi“.

Ona poziva većinsko društvo da ozbiljno shvati perspektivu iz koje sve to gledaju migranti: „Zapravo, demonstracije izazivaju kod mnogih migranata to, da im se tek sada javlja strah. Ako se sada bune i belci, onda zaista imamo problem“, kaže Lale Jildrim. Ona objašnjava tu reakciju – ako se većinsko društvo boji Alternative za Nemačku, onda ionako stigmatizovano migrantsko stanovništvo mora još više da se plaši.

Ovaj članak je originalno objavljen na nemačkom jeziku.