Koliko su realna Trampova obećanja?

Konačno može da se pročita šta američki predsednik Donald Tramp zaista planira da uradi kako bi podstakao privredu. Na zvaničnoj internet-stranici Bele kuće može da se pročita tekst pod nazivom „Vraćanje radnih mesta i privrednog rasta“ (Bringing Back Jobs And Growth). U njemu se Trampovi savetnici žale da je od finansijske krize 2008. nestalo gotovo 300.000 radnih mesta u industriji, da su se državni dugovi udvostručili i da se srednja klasa osipa.

Novi heroj srednje klase želi da to preokrene i da ekonomiju ponovo izvede na pravi put. On želi da dovede privredni rast na 4 odsto godišnje i da u narednoj dekadi stvori 25 miliona novih radnih mesta. Ali nije zanimljivo samo šta stoji u tekstu – već i ono čega nema.

Gde je investicioni program?

Tokom izborne kampanje, Tramp je glasno obećavao investicioni program od bilion dolara, što znači hiljadu milijardi dolara, pre svega za infrastrukturu. To je akcije i tržišta kapitala prosto naelektrisalo, tako da su reagovali veoma euforično. Mnogi analitičari korigovali su svoje prognoze naviše. I Međunarodni monetarni fond je u svom aktuelizovanom izveštaju lagano podigao prognoze rasta za SAD.

Istovremeno, na internet-stranici Bele kuće više nema govora ni o kakvom investicionom programu. Trampov genijalni plan da podstakne privredu, ograničio se samo na poreske olakšice i smanjenje birokratije. On ne želi samo da smanji porez na dohodak i na preduzeća, već i da radikalno pojednostavi poreske zakone, kako bi stvorio milione novih radnih mesta i oslobodio ekonomiju stega kako bi mogla nesmetano da raste.

Tih 25 miliona novih radnih mesta zvuči gigantski, ali za američke prilike to nije neobično. Tokom dva Klintonova mandata otvoren je 21 milion novih radnih mesta. I kod Baraka Obame radilo se o sličnim proporcijama. To je zbog toga što je američko tržište mnogo dinamičnije od evropskog. Samo u novembru 2016. je, prema podacima privatne Agencije za posredovanje posla ADP, nastalo 216.000 radnih mesta u privatnom sektoru – što znači da je na svaka tri sata otvarano 800 radnih mesta.

Globalizacija kriva za smanjenje radnih mesta?

Političari rado gledaju na plus koji se odnosi na američka radna mesta, dok analitičari uvek prave saldo oduzimajući od sume novih, broj izgubljenih, odnosno ukinutih radnih mesta. A Tramp za to krivi globalizaciju, slobodnu trgovinu i trgovinski sporazum nepovoljan po SAD. On je rekao da je sve to dovelo do „nezapamćenog egzodusa radnih mesta“ u zemljama s niskim nadnicama.

Takva argumentacija dvostruko je opasna – zato što nije globalizacija, već je racionalizacija, automatizacija i tzv. „lean production“ dovela do gubitka najvećeg broja radnih mesta. Tako je američka Centralna banka Fed izračunala da je tokom proteklih 40 godina u SAD povećana proizvodnja za 150 odsto, dok je broj radnih mesta opao za trećinu.

Drugi razlog zbog čega je takva argumentacija opasna jeste to što se sugeriše da se novim pregovorima oko trgovinskog sporazuma točak može okrenuti unazad i, odnosno mnoga izmeštena radna mesta mogu se vratiti u zemlju – ako je potrebno onda i uz uvođenje kaznenih carina. Na prvi pogled to je možda i moglo da funkcioniše – kada je američka automobilska industrija stornirala planove o proizvodnji u inostranstvu i obećala radna mesta u domovini.

Rast stvara radna mesta

Ali strategije koncerna i odluke o investicijama ne donose se od danas do sutra. Oni su proizvod dugog procesa odlučivanja. Tako su pomenuti automobilski koncerni u pravom momentu istakli šta ionako planiraju da urade u domovini. To ih čini lojalnim, a predsednik deluje kao pobednik, iako nije stvoreno nijedno dodatno radno mesto.

Opasno je i verovanje da se nova radna mesta stvaraju tako što se na proizvode trgovačkih partnera uvode kaznene carine. Pa ipak, ako Tramp želi da stvori novih 25 miliona radnih mesta, potreban mu je godišnji rast od najmanje četiri odsto. Kaznene carine će srednjoročno prigušiti rast. Siti bank procenjuje da će ta kočnica rasta iznositi jedan procenat godišnje.

Tramp bi trebalo da ozbiljno shvati ono što se čuje iz Kine – da će se, ako ne bude drugog izlaza, voditi pravi trgovinski rat. Do toga će doći ukoliko Tramp, kao što je najavio u izbornoj kampanji, proglasi Kinu manipulatorom valute i podigne kaznenu carinu na kinesku robu do 45 odsto, piše u (nepotpisanom) tekstu kineskog partijskog lista „Global tajms“. Tako bi niz porudžbina za isporuku Boinga, moglo da bude zamenjeno porudžbinama Erbasa, navodi se u tekstu, a prodaja američkih automobila i Ajfona bi takođe pretrpela udarac i mogla snažno da nazaduje. A tako se u SAD ne stvaraju radna mesta.