Kome će se suditi u Prištini?
6. april 2019.
Dve decenije nakon ratnih sukoba na Kosovu međunarodne misije nemaju više izvršnih ovlašćenja u kosovskom pravosudnom sistemu. Sada je sva odgovornost za gonjenje i suđenje za ratne zločine na Specijalnom tužilaštvu Kosova i Osnovnom sudu u Prištini. To je pre nekoliko dana u Beogradu dočekano kao novost i sa negativnim reakcijama poput izjave premijerke Ane Brnabić: „Ne očekujem ništa dobro od toga dok god Priština ima političke lidere koji sprečavaju ljudska prava Srba.“
Za sagovornike DW, izvršnog direktora kosovskog Fonda za humanitarno pravo Bekima Bljakaja i advokata iz Mitrovice Ljubomira Pantovića – prebacivanje nadležnosti uopšte nije nova vest.
Podsećaju da je mandat Euleksa, druge međunarodne misije pored Unmika koja je imala sudska ovlašćenja, revidiran još prošlog juna. Tada je počelo višemesečno prebacivanje tužilačkih i sudskih predmeta u organe kosovskog pravosuđa. Taj posao je završen u decembru, a Euleks je saopštio da je predao 495 predmetnih spisa policije za organizovani kriminal, 434 predmetna spisa policije za ratne zločine, nestala lica, sudskih predmetnih spisa na kojima je radio isključivo Euleks, kao i preko 1.400 tužilačkih predmeta.
Od tog trenutka Odeljenje za ratne zločine Specijalnog tužilaštva Kosova, osnovano pre skoro dve godine, jedino je koje se na Kosovu bavi ratnim zločinima. Na leto će biti pretumbacija i u sudu.
„Osnovni sud u Prištini će osnovati posebno Veće koje će razmatrati samo predmete Specijalnog tužilaštva, dakle baviće se samo predmetima ratnih zločina, terorizma i eventualno pranja novca“, objašnjava Bljakaj za DW. „To je dobra vest, još ne znamo koliko će biti sudija u tom posebnom Veću, ali ja se nadam da će sudije u tom Veću biti profesionalne.“
Tome se nada i Ljubomir Pantović koji je tokom višedecenijskog advokatskog rada imao desetak predmeta iz sfere ratnih zločina. „Mislim da će biti selekcija sudija iz svih sudova obzirom da su to najsloženiji pravni predmeti. Mislim da je logično da se odaberu najbolje sudije, a nisu sve najbolje sudije u Prištini“, navodi on za DW.
Do stupanja na snagu ovih zakonskih izmena, kao i do sada, svaki od sedam postojećih osnovnih sudova sudiće i u slučajevima ratnih zločina.
Strah od političkih optužnica
Međutim, među zajednicom kosovskih Srba tokom godina se stvorila percepcija da su sve optužbe za ratne zločine protiv kosovskih Srba politizovane, a kruna te percepcije bilo ja Euleksova optužnica protiv pokojnog Olivera Ivanovića do koje je došlo usred trećeg kruga za izbor gradonačelnika Severne Mitrovice.
Iako je među Srbima na Kosovu rašireno nezadovoljstvo pravosudnim rezultatima Unmika i Euleksa, još je veći strah od pristrasnosti kosovskih institucija.
Prema podacima kosovskog Fonda za humanitarno pravo, od 1999. do 2018, je za ratne zločine na Kosovu sumnjičeno 44 Srba – 13 je bilo oslobođeno optužbi, a svega četvorica osuđena. Pantović smatra da je tako mali broj osuđenih posledica toga što su optužbe bile lažne i ispolitizovane.
„Na Kosovu su se desili grozni ratni zločini, i nad Srbima i nad Albancima. Ali ljudi koji su izvršili tako grozne stvari nisu ostali na Kosovu niti razmišljaju o tome da povremeno putuju na Kosovo. Ljudi koji su te stvari radili su zauvek nestali sa Kosova“, objašnjava Pantović i dodaje da za njihove zločine bivaju optuživani drugi.
Pantović smatra da Srbe za ratne zločine neretko okrivljuju komšije koje bace oko na njihovo imanje ili to imanje uzurpiraju ili oni kod kojih je kult osvete dovoljno jak da za nepravde načinjene njima žele da bilo ko plati.
S druge strane, Bljakaj navodi da je, imajući u vidu mali broj predmeta ratnih zločina koji je do sada suđen pred kosovskim sudijama, još rano donositi ocene o njihovom radu. „Trebalo bi da lokalne sudije imaju interesa da doprinesu više nego oni koji su bili deo stranih misija, ali ne mora znači da će biti tako“, kaže on. „Nadam se da neće biti jednostranih presuda, da etnička pripadnost žrtava i osumnjičenih neće uticati na presude, ali ostaje da vidimo.“
Mediji: Sud za Srbe i Sud za Albance
Međutim, pojedini medijski napisi doprinose utisku da sud i ne može biti neutralan. Neki to video veoma prosto: novi Specijalni sud u Hagu je tu da sudi za zločine UČK nad Srbima, pa će zato kosovski organi sa novim nadležnostima biti tu da sude Srbima za zločine nad Albancima.
Formalno Kancelarija specijalnog tužioca u Hagu će ispitivati samo navode u izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija koji obuhvata period od januara 1998. do kraja decembra 2001, dok kosovsko Specijalno tužilaštvo ima nadležnost za sve zločine na Kosovu, bez obzira na to kada su se desili i ko ih je počinio.
Na račun medija i njihove uloge u razaranju pretpostavke nevinosti imao je dosta da kaže i Pantović. Objašnjava da mediji odmah po hapšenju osumnjičenih za ratne zločine odmah počnu da objavljuju neproverene činjenice kao i izjave navodnih svedoka zločina.
„Onda se stvori odijum u javnosti – taj čovek je kriv. Ima mnogih portala koji se bave time, stvaraju atmosferu da je neki Srbin ratni zločinac. Onda kada sudija dobije predmet, a o tom čoveku se već mesecima piše kao o zločincu, na njemu je izbor: ako postupi profesionalno i oslobodi nekoga ko je već unapred u očima javnosti kriv, suočiće se sa osudom svog društva“, kaže Pantović.
Ipak obojica sagovornika su istakli kao primer profesionalizma sudiju Osnovnog suda u Peći koji je nedavno oslobodio upravo Pantovićevog klijenta optužbe za ratne zločine. „Taj mladi sudija je bio vrlo profesionalan i takav je bio proces vođenja tog glavnog pretresa, a i presuda. To nam je ulilo malo nadu da ćemo imati više takvih sudija“, kaže Bljakaj.