"Kompromis na belgijski način"

Nastaje li tako nacija? Kada je o tome reč, često se citira pismo političara Žila Destrea koji je 1912.te pisao kralju Albertu Prvom: “Veličanstvo, vladate nad dva naroda – Valoncima i Flamancima, Belgijanci ne postoje“.

Mnogi Flamanci i dan danas dele to mišljenje. Dugo se zvanično govorio samo francuski, a i sada ima mišljenja da je flamanski nedovoljno zastupljen. Iv Leterm, flamanski konzervativac koji je pobedio na izborima u junu, ali još nije uspeo da sastavi vladu, žali se da kralj ne govori tečno flamanski, da se ne pominju mnogi Valonci koji ga nikada nisu naučili.

Činjenica da Flamanci čine 60 odsto stanovništva, ali je glavni jezik francuski, kojim govore Valonci, objašnjava gnev dela Flamanaca koji bi najradije da naprave državu od regiona u kojima žive. Osim toga, smatraju da suviše izdvajaju za pomoć nerazvijenom valonskom jugu.

Mnogo je različitih mišljenja i osećanja u osnovi zategnutosti izmedju belgijskog severa i juga i to onemogućava obrazovanje vlade. Teško je reći u kojoj meri je zaista ugrožen opstanak države. Kažu da Belgiju drže tri stvari: kralj, fudbalska reprezentacija i pivo. S druge strane, u ovim vremenima krize jasno se ispoljava i volja za jedinstvenom državom – potpisuju se manifesti, svuda se mogu videti belgijske zastave. I poslanica Katrin Žadin kaže:

„Verujem da imamo posebnu sposobnost da u krizama nadjemo dobar kompromis, kompromis na belgijski način“. U tu sposobnost uzdaju se sada mnogi u Belgiji.