Komunizam - "otvorena rana istorije"

DW: Trenutno u Bugarskoj promovišete svoj novi roman „Moć i otpor" koji se bavi komunističkom prošlošću zemlje. Da li je ta tema još aktuelna u Bugarskoj? Da li ta prošlost još utiče na događaje u državi?

Ilija Trojanov: Tema nije aktuelna samo u Bugarskoj; to je odlučujuća tema za sve zemlje bivšeg Istočnog bloka. Poslednjih godina provodimo mnogo vremena diskutujući o ruskoj politici. A ruski režim, sve što se dešava u toj zemlji, u direkntoj je vezi sa komunističkom prošlošću i takozvanim vremenom tranzicije. Kada razgovaram sa kolegama, bilo da su iz Poljske ili Mađarske, konstatujemo da imamo neverovatno mnogo zajedničkog i da je ta otvorena rana jedna od glavnih karakteristika našeg društva.

Pominjete Poljsku i Mađarsku. Da li osetna renacionalizacija politike u postkomunističkim zemljama kao što su Poljska i Mađarska ima veze sa komunističkom prošlošću?

Renacionalizacija je gotovo eufemizam. Moramo razumeti da postoji odstupanje od napretka civilnog društva i demokratskog razvoja. To je tako kada narodu nije jasno kakva su bila pustošenja i uništavanja za vreme diktature. Kada se zamute činjenice o prošlim diktaturama, onda je lako skliznuti u novu diktaturu. smatram da nam tu kompasi tipa „Istok-Zapad" ili „levo-desno" ne pomažu. Pitanje koje je važno jeste kakav je udeo naroda u demokratiji, koliko je u narodu izražen instinkt slobode ili društvene pravde i koliko je prisutan duh podaništva i apatije.

Znači smatrate da bipolarni kompas više ne funkcioniše?

Kada ste i sami publicista, postaje Vam jasno da je to razmišljanje u dihotomijama sve prisutnije. Ali, ako uopšte verujemo u nešto kao što je sloboda izražavanja mišljenja, onda moramo verovati i u pluralizam i dieferenciranu argumentaciju. I kada vidite da oni koji dominiraju u javnom mnjenju operišu najjednostavnijim dihotomijama, onda je javno mnjenje ugroženo kao diskurzivno demokratsko mesto.

Kakvu ulogu imaju zapadni mediji – pa i DW – u toj situaciji koja je krizna za Evropu? U Bugarskoj, na primer, zemlji u kojoj postoji polje napetosti između EU i NATO sa jedne, i Rusije i Turske sa druge strane?

Ono što nam je potrebno, potrebnije nego ikad, jesu forumi, javna mesta diskursa. Kada razgovaram sa kolegama iz drugih zemalja, sve češće čujem da postoji direktna ili indirektna cenzura, koja ograničava mogućnost oblikovanja i uopšte dolaženja do reči. U tim zemljama su mnoge teme tabu. Na primer, u Rusiji je komunistička prošlost kompletno tabuizirana, tamo sada imamo renesansu nacionalnih figura kao što je Staljin. Ni u Turskoj uopšte ne postoji kritičko suočavanje sa sopstvenom imperialnom istorijom. To je nešto što se vidi iz bugarskog ugla. Nedavno je Erdogan objavio kartu „velike Turske" koja ne obuhvata samo Mosul, već i velike delove Evrope. to su sve projekcije i nacionalističke ambicije, koje zavise od istorijskog pristupa stvarima. A pošto u tim zemljama postoji državno ustoličen diskurs, mediji iz drugih zemalja mogu da ga podriju.

Ilija Trojanov (51) je nemački pisac bugarskog porekla. Njegova porodica je 1971. pobegla iz Bugarske u Nemačku i tu dobila politički azil. Svetski poznat je Trojanov postao 2006. romanom „Sakupljač svetova."