Uspeli su. Konačno. Gotovi su. Nakon beskrajnih pregovora, za koje se činilo da se nikada neće završiti, 135 dana nakon izbora za Bundestag, postignut je koalicioni sporazum. Ipak, nakon velikih pregovora sledi veliko podrhtavanje – jer narednih nedelja sporazum predstavlja samo dokaz dobre namere. Uspeh još nije postignut.
- pročitajte još: Angela Merkel – poslovođa
Ali Nemačka se u svakom slučaju približila formiranju vlade. Koliko je to važno pokazuje kancelarkin raspored za četvrtak: u podne prima u posetu predsjednika Saveta EU Donalda Tuska, a uveče predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera. Evropa čeka na Nemačku, tu jaku snagu Evropske unije – uz Francusku Emanuela Makrona. I to čeka već dugo. Vremenski okvir za reforme u EU, koje se pominju i u koalicionom ugovoru, već se smanjio. Evropa je – u zavisnosti od toga kako se posmatra – čak možda centralna tema koalicionog sporazuma.
A na planu unutrašnje politike za sada je teško identifikovati glavni koncept buduće vlade. Pojam „domovina“, koji se pojavio u imenu Ministarstva unutrašnjih poslova (u Bavarskoj on postoji već odavno), vredan je pažnje s obzirom na izuzetno populistički obojenu debatu o identitetu i globalizaciji koja se u Nemačkoj vodi.
Opseg i detaljnost sporazuma koji broji više od 150 stranica, pokazuju regulatornu brižljivost, ali i nedostatak poverenja među partnerima. Bundestag će dakle dobiti debelu knjigu za rad u preostale tri i po godine mandata. Podsticaji dolaze sa vrha triju stranaka koalicije (CDU, CSU, SPD), a ne primarno od poslanika.
Pa ipak, za sporazum je još uvek potreban jedan presudni uslov: on još mora da preskoči prepreku koja se zove članstvo SPD. Godine 2013. to nije bio problem – više od dve trećine članova SPD glasalo je za tadašnji sporazum. Ove godine će to biti drugačije. Na prethodno održanom stranačkom kongresu samo oko 56 odsto članova dalo je svoj glas za nastavak pregovora sa CDU/CSU. Protivnici nove velike koalicije, pre svega podmladak SPD, odavno se bore za to da 464.000 članova glasa protiv nove velike koalicije. Pritom je samo u poslednjih nekoliko nedelja partiji pristupilo više od 24.000 novih članova.
Ali raspodela ministarstava, što je procurilo u javnost, pokazuje s kolikom tvrdokornošću su se Socijaldemokrate borile tokom prethodne noći. Iznenađuje to koja bi sve ministarstva trebalo da pripadnu Socijaldemokratama. Više se zaista nije moglo postići. Pre svega upada u oči da bi crvenima (SPD) trebalo da pripadne Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija. Do sada su ti resori, koji uvek kontrolišu jedni druge, bili u rukama različitih stranaka.
- pročitajte još: Niko da se ne igra sa Angelom!
I dok nedoumica oko odluke članstva SPD ostaje, na sličan način uzbudljivo će biti i na strani Demohrišćana – jer uspeh u pregovorima jednih znači popuštanje drugih. Angela Merkel, šefica CDU, pre nego što je poslednji put došla na pregovore, dala je izjavu u kojoj je pomenula „bolne kompromise“. Rezultati pregovora sada pokazuju šta je pod tim mislila. Merkelova će taj bol morati da predoči svojoj stranačkoj bazi. Samoj CDU doduše ne predstoji odluka članstva ili kongresa, ali unutarstranačko gunđanje o predsednici neće se utišati.
Ono što ostaje jeste sledeće: dobro je, iako dolazi sa zakašnjenjem, to što je koalicija sada ponovo za jedan korak bliže. Nemačka već suviše dugo, 135 dana, funkcioniše sa vladom u tehničkom mandatu, to jest sa vladom koja je sposobna samo za ograničeno delovanje. Pa ipak, i pored svog olakšanja u ovom trenutku, mora se konstatovati: poslednje prepreke pašće tek u martu. I vreme je.