Kosovo važnije od vladavine prava?
14. avgust 2017.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister sastali su se u Beogradu 12.8. Nesumnjiv zaključak jeste da oni različito vide redosled kriterijuma za članstvo Srbije u Evropsku uniju. Nakon sastanka, Mekalister je kao ključne oblasti za ulazak u EU naveo vladavinu prava i borbu protiv korupcije. S tom ocenom se, međutim, nije složio i predsednik Srbije koji ističe potpuno drugačiju listu uslova koje postavlja Zapad: „Ključno pitanje je Kosovo, na drugom mestu je odnos Srbije prema Rusiji“, rekao je Vučić, koji vladavinu prava vidi tek na trećem mestu. Vučić je dodao da ga zato „glava najviše boli zbog odnosa Beograda i Prištine“, i da „samo Srbija ima poglavlje 35, što znači da dok nema napretka po tom pitanju nema ni napretka ka EU“.
Verovatno se ne može reći da je razgovor Mekalistera i Vučića bio neuspešan, ali očito je kako je ovom prilikom došlo do javnog razmimoilaženja u stavovima, i pored svih pohvala koje je Mekalister uputio Srbiji. A to je nešto što Aleksandar Vučić uglavnom izbegava kada je reč o susretima s evropskim diplomatama. Možda je na to uticala prilično jasna poruka iz Evrope kako Srbija ne može dobiti čak ni okviran datum ulaska u EU, ali moguće je i da na ovaj način Aleksandar Vučić već kreće u predizbornu kampanju s porukom „kako on svima kaže sve u lice“. A usput je i ljut što nije dobio datum ulaska u EU. U svakom slučaju, jedan od epiloga sastanka je i taj da Mekalister i Vučić nisu zajedno otišli u najavljenu posetu saboru trubača u Guči, navodno zbog lošeg vremena. „Biće vremena za zabavu“, prokomentarisao je Vučić otkazivanje zajedničke posete.
Predah oko Kosova?
„Mislim da su obojica na neki način u pravu“, ocenjuje to javno neslaganje spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. „Posmatrano iz ugla reformi, vladavina prava je zaista važna za srpsko društvo u celini. Ali, u pravu je i predsednik Vučić, jer bez rešenja pitanja Kosova, Srbija nema budućnost, bez obzira da li je sprovela ili nije reforme. A Mekalister je izbegao da pomene Kosovo držeći se samo nekog diplomatskog takta“, smatra Jakšić. Za nekog diplomatska obzirnost, a za mnoge u Srbiji to je bio dokaz kako Zapad nije iskren, i kako insistira na vladavini prava iako je jasno da Kosovo predstavlja prvi i glavni uslov. „Svakako bi trebalo da zaboravimo na reč poštenje kada govorimo o politici“, kaže Jakšić. „Moguće je i da Zapad ne želi da u ovom trenutku pritiska Vučića oko Kosova, posebno sada kada je on najavio svoj čuveni nacionalni dijalog o Kosovu – zato se sada malo mešaju karte i ubacuju neke druge teme kao prioritet“.
Nije sporno da zapadni političari ističu i vladavinu prava, kaže Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, ali za pravo regionalno pomirenje po njenom mišljenu je najvažnije intenziviranje suđenja za ratne zločine u Srbiji i podrška mešovitom veću za suđenja za ratne zločine na Kosovu. „Mislim da zato stoje primedbe o licemerju zapadne međunarodne zajednice, koja bi ovog trenutka pristala da Srbija i Kosovo potpišu neki papir o regulisanju odnosa, a da se reč ne kaže o tome šta je dovelo do toga, ko je za to odgovoran, i da mnogi počinioci nerešenih ratnih zločina ostanu nekažnjeni“.
Rusija – konačno visoko drugo mesto
Rusija se tokom ovog susreta pojavila kao jedna od glavnih prepreka na putu evropskih integracija. Iako se znalo da postoji pritisak u vezi odnosa Srbije i Rusije, zapadni zvaničnici su o tome uvijeno govorili kroz fraze o usklađivanju spoljnih politika. Srpski predstavnici su s druge strane samo ponavljali stav Aleksandra Vučića kako Srbija želi dobre odnose sa Rusijom i da joj neće uvoditi sankcije. Neki su išli i dalje pa navodili kako će Srbija svoje odnose sa Rusijom preispitivati kada postane članica EU.
Jelena Milić smatra da je jako dobro što se Rusija konačno pojavila na visokom drugom mestu: „Jer Rusija svojim pritiscima na Srbiju i svojim ucenama usporava evropske integracije Srbije. Nije tu više stvar članstva u NATO, nego usporavanja procesa demokratizacije. Zato bi bilo dobro da dođe do mirnog dogovora Srbije i Kosova, što bi Rusiji ukinulo jedan od ključnih aduta za destablizaciju regiona.“
Boško Jakšić primećuje kako Aleksandar Vučić ima opsesivnu potrebu da, čim pomene Zapad, u istom dahu kaže kako to nikako neće ugroziti naše odnose s Rusijom. „To je njegova politika balansiranja, koja je na neki način izraz nedostatka hrabrosti da Srbija otvoreno kaže gde su njeni pravci, iako su oni definisani kao njeno geostrateško opredeljenje – a to su Evropska unija i Zapad“.
Prioritet: Savamala ili Kosovo?
Izjave Dejvida Mekalistera svakako su izazvale dosta konfuzije u Srbiji, gde se sada postavlja pitanje: da li je za članstvo u EU bitniji nerešen slučaj Savamala ili nerešeno pitanje Kosova? A u tom kontekstu se priča ponovo vraća na podršku takozvanim stabilokratijama na Balkanu, u kojima vladavina prava zapravo i nije mnogo bitna.
Mekalister najavljuje novu posetu Srbiji za dve nedelje i možda će tada razjasniti neke nedoumice oko toga šta zapravo EU zahteva i podržava, a Boško Jakšić ocenjuje kako je „vreme da na Zapadu izvuku zaključak – ne samo kada je Srbija u pitanju nego i širi region – da je od prioriteta stabilnosti važnije uspostavljanje demokratije. Duboko verujem da bez demokratije nema ni stabilnosti. To je omogućilo rast autoritarnih tendencija u Srbiji i nekim drugim državama. Mislim da bi stoga u Briselu iz toga morali da izvuku neki ozbiljniji zaključak.“