Košer u klubu: Jevrejski dani kulture

Na ulazu stoje četiri pripadnika obezbeđenja. Ne pregledaju torbe. Očigledno svoj zadatak shvataju malo ležernije. Klub „Rocco & Sanny“ je, tvrdi organizator, „najprivlačnije mesto“ u Berlinu. Takva popularna lokacija je novost na Jevrejskim danima kulture. „Tel Aviv susreće Berlin“ (Tel Aviv meets Berlin) – tako se zove muzičko veče sa disk-džokejima iz oba grada.

Prostor je još poprilično prazan. Nekoliko devojaka u cipelama s visokim potpeticama njiše se u ritmu muzike koju pušta berlinski di-džej Šiko. „Ples i sport povezuju ljude“, kaže Verner Liberman, koji je sa svojim partnerom Danijelom Šternom organizovao to veče. On već godinama organizuje i najveći Hanuka-bal u Berlinu, na koji ne dolaze samo Jevreji. „Mnogi jevrejstvo pre svega povezuju sa holokaustom. Malo ljudi pri tom misli na slavlje“, kaže Liberman.

U Berlinu živi više od 15.000 Jevreja. Oni neguju svoju kulturu. Liberman želi da ovom žurkom pre svega stvori „opuštenu atmosferu“. Njegov uzor je Tel Aviv, grad koji često posećuje.

Opušteni Berlin

U međuvremenu se prostor popunio. Većina gostiju je u tridesetih godinam i ležerno obučena. Govori se engleski, ruski i nemački jezik. Hebrejski se ne čuje nigde. Ali kada je puštena pesma „Tel Aviv Habibi“, pojedine izraelske lokal-patriote oduševljeno su zaplesali. Di-džej Rap A Toi priča da njegovi prijatelji češće preko vikenda dolaze u Berlin. On je odrastao u Kelnu, ali već devet godina živi u Tel Avivu. Kaže da se oseća kao Izraelac. Naravno, prethodna dva meseca bila su grozna. Strahovao je od napada, nije išao na plažu jer tamo nema skloništa. Ovde u Berlinu je za njega, kaže, sve opuštenije.

Ester Černijak ne deli njegovo mišljenje. Ta visoka plavokosa žena zajedno s jednim bradatim mladićem deli letke s pozivom na demonstracije protiv antisemitizma. Kažu da se osećaju ugroženi „sve većom mržnjom prema Jevrejima“ koja se prema njihovom mišljenju osećala na protestima protiv rata u Pojasu Gaze. Pričaju da se ranije ničega nisu bojali, ali da sada na jevrejskim priredbama imaju neugodan osjećaj da bi nešto moglo da se dogodi. Ističu da se ne usuđuju da idu u delove Berlina u kojima dominira arapsko i tursko stanovništvo. A ako tamo ode, kaže Ester, onda skine lančić s Davidovom zvezdom.

Nema političkih diskusija

Umetnički direktor Jevrejskih dana kulture Herman Simon priča da je planiranje te manifestacije započeto još pre rata. Od početka je bio cilj ponuditi široki spektar priredbi za sve uzraste i omogućiti susrete Jevreja i pripadnika drugih nacionalnosti. A to je sada zbog rata postalo još važnije, naglašava Simon. On ističe da namera nije bila podsticanje na političke diskusije, ali da se neće sprečavati ako pojedini umetnici žele da se izjasne o ratu u Pojasu Gaze ili antisemitizmu.

Na tradicionalnoj uličnoj svečanosti Jevrejske opština politika nije tema. Raspoloženje je opušteno, čemu sigurno doprinosi i sunčano vreme. Na svakom od 30 štandova nalaze se leci s natpisom „Nikada više mržnja prema Jevrejima“, ali razgovara se uglavnom o pragmatičnim, svakodnevnim problemima. Recimo, gde u Berlinu može da se kupi sabra, izraelska rakija, a gde sir koji je košer, odnosno napravljen u skladu sa jevrejskim verskim propisima. I šta je uopšte „košer“? Odrasli jedu, deca se igraju. Muzika koja odjekuje s pozornice na otvorenom, slična je ponudi hrane: mešavina orijentalnog i istočnoevropskog. U sliku se odlično uklapa štand sa začinskim biljkama koji drži Mijan Eftekar. On je Avganistanac i već sedam godina učestvuje na takvim uličnim svečanostima. Kaže da su ljudi simpatični i da je prema veri ionako ravnodušan. „Ja sam pre svega poslovni čovek“, smeje se Eftekar.

Gal Vejn Titan nosi tradicionalnu odeću i na glavi kipu. Kaže da kipu uvek nosi javno i da do sada nikada nije imao problema. Možda će Jevrejski dani kulture doprineti tome da to tako ostane i ubuduće.