Krah parlamentarizma u Srbiji

Tuču u skupštini predsednica parlamenta Ana Brnabić iskoristila je da ekspresno ukine bilo kakvu dalju raspravu. Preko 60 tačaka dnevnog reda prešla je za svega nekoliko minuta, zaključila fantomsku raspravu i već za ovu sredu (27. novembar) najavila glasanje o usvajanju budžeta za 2025. godinu.

Opozicija je, inače, danima unazad tražila raspravu o poverenju Vladi i za to je tvrdi obezbedila dovoljan broj potpisa, ali je i taj zahtev prosto ignorisan. Ana Brnabić je odbijanje tog zahteva objasnila time da sledi rasprava o budžetu, na kojoj će opozicija svakako napadati Vladu, ali je kasniji razvoj događaja čini se pokazao da predsednik Srbije ne podnosi parlamentarnu demokratiju i da čak i najviše zakonodavno telo u zemlji mora biti ućutkano na sve načine.

Za vlast je opozicija sistemska greška

Aleksandar Vučić je time praktično ozvaničio diktaturu u Srbiji, ocenjuje za DW jedan od osnivača inicijative ProGlas Gojko Božović, ali dodaje i da je „parlamentarizam suštinski u Srbiji prekinut mnogo ranije“.

„Vlasti opoziciju vide kao neku vrstu sistemske greške, koja, ako se ne može ukloniti, onda se mora suzbiti u najvećoj mogućoj meri. Ako se neka opozicija pojavi u skupštini, njoj se na sve načine mora oduzeti glas, a ovo ukidanje rasprave o poverenju Vladi i o budžetu je nezapamćeni slučaj u parlamentarnoj demokratiji. Tako da iz hibridnog režima mi sada prelazimo u diktaturu koja računa sa sve više elemenata straha“, kaže Božović za DW.

Vučić računa na zbunjenost Evrope

Aleksandar Vučić intimno želi da bude pravi diktator i njemu parlament simbolički smeta, ocenjuje za DW politički analitičar Dragomir Anđelković.

„Vlast već sada može da provuče svaku odluku kroz parlament, ali sama činjenica da parlament postoji njemu je jedna vrsta svedočanstva da makar formalno nije apsolutni gospodar. Ovo dešavanje u parlamentu je uvođenje diktature. Do sada smo imali autoritarnu spin diktaturu, a s pojačanim stepenom represije Vučić sada ide dalje. On se nada da će zbog pobede Trampa Evropska unija biti zbunjena i da će se u takvim okolnostima njemu tolerisati mnogo veća diktatura nego dosadašnja“, skreće pažnju Anđelković.

Izlaz iz neke političke krize Vučić je često tražio i u raspisivanju vanrednih izbora, i Gojko Božović smatra da „takav ishod ne bi trebalo nikoga da iznenadi“.

„Upravo zbog toga što su to izbori pod nepoštenim i neravnopravnim okolnostima. Mi vidimo da vlast od tragedije u Novom Sadu uporno pokušava da skrene pažnju s tog događaja, ali im to ne uspeva. Zato mislim da je moguće da se ide na izbore, ali vlast će naravno insistirati na istim uslovima, što neće dovesti do realnog prikazivanja volje građana“, navodi Božović.

Izbori kao izlaz iz krize?

„Uvek kada ne zna šta da radi, Vučić ide na izbore, jer se na njima kupuje vreme“, ukazuje Dragomir Anđelković i dodaje:

„Na tim izborima se unapred zna rezultat. Zato opozicija, ako želi da nešto promeni na tim izborima, ne sme da prihvati da ide na izbore pod njegovim uslovima. Dok se ne formira privremena vlada, koja bi uz asistenciju EU organizovala fer izbore, na te izbore ne bi trebalo izlaziti“, napominje naš sagovornik.

Korupcija ubija građane

Nakon novosadske tragedije „opozicija hoće građanski rat, a mi hoćemo da radimo“ – to je postala nova mantra vlasti. Gojko Božović primećuje da je ona na fonu generalne međunarodne situacije, gde je puno napetosti i nagoveštaja sukoba.

„Vlast stoga pokušava da te pretnje i strepnje građana pretvori u prednost na domaćem terenu, a posledice njihovog rada građani svakodnevno osećaju kroz ekonomsku, društvenu i političku krizu, i rezultati njihovog rada se obrušavaju na glave građana. Korupcija pri tome ne samo da pustoši budžet nego ubija građane ove zemlje“, kaže Božović.

Dragomir Anđelković primećuje da bi Aleksandar Vučić „zaista želeo da na miru radi sa svojom ekipom, ali njihov rad je korupcija, otimačina, pljačka i uništavanje Srbije.“

„Tako da oni rade na pretakanju svih nacionalnih resursa u njihove privatne džepove. Kada bi opozicija to mirno gledala, za njih bi to sve bilo u redu. Njima je problem što im se opozicija i građani sada sve više suprotstavljaju“, napominje Anđelković.

Režim bi da ukine proteste

Situacija u kojoj je suspendovan parlamentarizam u Srbiji postavlja pred opoziciju tešku dilemu, jer je postalo jasno da nema mnogo koristi od institucionalne borbe protiv režima. Sve su brojniji i glasovi koji traže oštriji odgovor na represiju vlasti na ulici i koji smatraju da je prošlo vreme šetnji i mirnih protesta.

Gojko Božović takođe primećuje da je opozicija dugo imala dilemu oko institucionalne i vaninstitucionalne borbe.

„Mi vidimo da je vlast zauzela jednu po jednu teritoriju i sada pokušava da provokacijama i represijom spreči i građanske proteste. To se pokušava kroz seriju incidenata u kojoj učestvuju prepoznatljivi aktivisti Srpske napredne stranke i režim sada pokušava da spreči, ne samo institucionalnu, nego i vaninstitucionalnu borbu opozicije. Mislim da je to ozbiljna greška režima, jer građani više nemaju gde da se povlače, a imaju potrebu da izraze svoje nezadovoljstvo, koje je u Srbiji ogromno“, napominje jedan od inicijatora ProGlasa.

Raste nivo represije

Krajnje je vreme da se podvuče crta i da se konstatuje da je u Srbiji diktatura, da se izađe iz parlamenta i da opozicija formira slobodni parlament koji bi radio pred očima građana, ocenjuje Dragomir Anđelković.

„Tako bi se tačno videlo ko je iz opozicije spreman da se bori, a ko je spreman da i dalje učestvuje u Vučićevoj prevari. Nakon toga bi taj parlament trebalo da se obrati Evropskoj uniji i da se zatraži arbitraža, jer je Srbija kao kandidat za članstvo prihvatila da se EU meša u naš pravosudni i politički sistem. Mora se zatražiti zaštita od EU, jer ovo je klasična diktatura s hapšenjima, vrlo verovatno i likvidacijama, i sa spregom mafije i države. A građani se moraju pozvati na pasivan otpor“, navodi Anđelković.

Gojko Božović skreće pažnju da proteklih godinu dana raste nivo represije, ali i smatra da, „kako bude rasla represija, to će biti sve neprijatnije i onima koji iz raznih razloga podržavaju vlast u Srbiji, ali i inostranim akterima koji podržavaju srpsku vlast. Vlast ima izvesnu podršku iz demokratskih zemalja, i to takođe frustrira građane Srbije“, zaključuje Božović za DW.