Kraj Haškog tribunala
27. novembar 2017.
Izricanje presude Žalbenog veća šestorici optuženih u predmetu Herceg Bosna u sredu 29. novembra biće poslednji pravosudni čin Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), poznatijeg kao Haški tribunal. Nakon izricanja te pravosnažne presude uslediće u decembru formalna procedura zatvaranja tog međunarodnog suda nakon 24 i po godine postojanja i rada.
Osnovao ga je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija rezolucijom 827 od 25. maja 1993. godine, dok je rat u Bosni i Hercegovini razarao tu zemlju i dok su svakodnevno činjeni do juče nezamislivi ratni zločini. "Ovaj sud je rođen kao posledica šoka što se takvi zločini mogu događati na evropskom tlu manje od 50 godina od kraja Drugog svetskog rata, i osnovan je iz iskrene volje da se sukobi zaustave a počinioci privedu pravdi", rekao je malteški sudija Karmel Ađus, koji je 16 godina član veća, pred kojima se sudilo optuženima za ratne zločine, a danas je predsednik MKSJ. U tom svojstvu će na svečanoj ceremoniji u decembru i zatvoriti Haški tribunal.
Za sudiju Ađusa, osnivanje Haškog tribunala "bio je hrabar i inovativan eksperiment bez presedana". Bio je to prvi međunarodni sud koji su osnovale Ujedinjene nacije i, po rečima sudije Ađusa, u vreme njegovog osnivanja niko nije znao kako će funkcionisati. Bilo je mišljenja da ne može uspeti jer neće imati nikakvu podršku država zahvaćenih ratovima a ni međunarodne zajednice. Niko tada nije verovao da će postojati gotovo četvrt stoleća, podići 160 optužnica i doneti 103 presude optuženima za ratne zločine, među kojima su bili političari visokog ranga i najviši vojni zapovednici.
Suđenja najodgovornijima za ratne zločine
Prvo suđenje u Haškom tribunalu je počelo 7. maja 1996, tri godine pošto je osnovan i dve kako su postavljeni pravni temelji na osnovu kojih će raditi. Taj posao obavili su prvi predsednik Tribunala Italijan Antonio Kaseze i 11 prvih sudija. Kad je izveden prvi optuženi u sudnicu - a bio je to Duško Tadić, koji će biti osuđen na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti počinjenih u Kozarcu kod Prijedora 1992. - već je bilo podignuto četrnaest optužnica protiv 57 osoba.
Već od prvog suđenja vodeći ljudi Tribunala su ocenili da se njihova misija ne može i ne sme svesti na izvođenje pred lice međunarodne pravde i kažnjavanje običnih izvršilaca, nego se koncentrisati na osobe na komandnim i rukovodećim funkcijama, najodgovornije za izbijanje i rasplamsavanje sukoba i zločine koji su obeležili ratove na području bivše Jugoslavije. Od prvog suđenja do izricanja poslednjih presuda prošle i ove sedmice, u periodu od 21 godinu na stotine sudskih zasedanja u tri sudnice vođeni su postupci najodgovornijima za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava, a među njima su bili šefovi država, predsednici vlada, načelnici generalštabova, ministri unutrašnjih poslova i mnogi drugi politički, vojni i policijski funkcioneri visokog ranga na raznim stranama u sukobima u bivšoj Jugoslaviji.
Donesene su 83 presude na dugogodišnje kazne zatvora, među kojima pet na doživotni zatvor, ali je izrečeno i 19 oslobađajućih presuda. I prve i druge presude izazvale su i danas izazivaju suprotstavljene ocene javnosti u zemljama bivše Jugoslavije. Tako je i sa presudom na doživotni zatvor, izrečenom prošle sedmice Ratku Mladiću, komandantu Vrhovnog štaba Vojske Republike Srpske za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u ratu u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Bez obzira na različito prihvatanje, ova presuda je od ogromnog značaja za ideju pravde koju je zastupao Haški tribunal i njena uloga je bez presedana u borbi protiv nekažnjivosti. Ta presuda je učinila kredibilnom ideju da svako na ovom svetu, bez obzira na kakvoj se visokoj vojnoj ili političkoj funkciji nalazio, može biti izveden pred međunarodni sud i odgovarati za zločine koji su počinjeni pod njegovom komandom ili vlašću.
Nedostaci i sporne odluke
Istorijsko mesto i značaj Haškog tribunala tek treba da se definiše. U trenutku kad se okončava njegov rad, može se reći da je imao nedostataka i donosio je sporne odluke, ali to ne umanjuje njegova dostignuća.
Izvesno vreme Tribunal je radio kao mašina za oslobađajuće presude, i tad je pretrpeo najveće kritike. Najpre osuđeni na teške dugogodišnje kazne zatvora, hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač, a posle njih srpski general Momčilo Perišić oslobođeni su u žalbenom postupku svake krivice. Uz njih i šefovi Državne bezbednosti Jovica Stanišić i Frenko Simatović, i tu u prvostepenom postupku. Poslednjoj dvojici je, međutim, obnovljeno suđenje.
Kritičari Tribunala su navodili kao teške nedostatke njegovu sporost, velike troškove, birokratizovanost 1300 zaposlenih, ali zapostavljali da je ono što je postigao ugrađeno u osnivanje stalnog međunarodnog suda za ratne zločine (MKS), čije sedište je takođe u Hagu. Haški tribunal (MKSJ) koji završava rad i stalni međunarodni sud (MKS) koji je počeo da radi, u kolektivnoj svesti civilizacije biće institucije kojima će se priznati da su uticale na istorijska zbivanja.
Da Tribunal nije osnovan...
Međunarodno pravo ne funkcioniše savršeno, ali Haški tribunal je potvrdio da ono postoji. Da Tribunal nije osnovan mnogi od onih za koje je na suđenjima dokazano da su počinili ratne zločine ili su odgovorni za njih niti bi bili gonjeni niti suđeni. Bez Haškog tribunala i aktivnosti sudova za ratne zločine u regionu, koji su takođe daleko od savršenstva, bile bi znatno manje ili ih ne bi bilo. Pošto ratni zločini ne zastarevaju, ti sudovi će imati još veoma mnogo posla. Haški tribunal im je u nasleđe ostavio stotine i hiljade učesnika u ratovima u bivšoj Jugoslaviji protiv kojih treba sprovesti istragu da bi se utvrdilo da li je sumnja da su počinili ratne zločine osnovana ili ne.
Još od 2003. godine Tribunal je u partnerskom odnosu sa nacionalnim pravosudnim sistemima i sudovima u bivšoj Jugoslaviji, koji pre svega treba da se bore za više pravde za žrtve. "Ovaj posao neće se završiti zatvaranjem Tribunala. Preživeli iz svih zajednica još uvek čekaju na pravdu", rekao je Serž Bramerc, poslednji glavni tužilac ovog suda, koji će istu funkciju zadržati i u Mehanizmu za medjunarodne krivične sudove, nasledniku Haškog tribunala. Pred tom pravosudnom instancom biće izrečene drugostepene, to jest definitivne pravosnažne presude Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju.
Iako je donosio i kontroverzne odluke, paradoksalne presude i imao promašaja, Haški tribunal će u istoriji prava ostati zabeležen kao projekt, čiji smisao neće moći da se ospori i koji je doprineo i još će doprinositi zaštiti, ali i moći vladavine humanitarnog prava.
I kad za mesec dana Haški tribunal završi svoj rad, vrata njegovog arhiva neće se zatvoriti. Za 24 i po godine rada u njemu je sakupljen ogroman broj dokumenata o ratovima u bivšoj Jugoslaviji i oni, uz ono što je zabeleženo u dokaznim postupcima u sudnicama, sačinjavaju impresivan arhiv koja će u budućnosti pomogati, ako ne i presudno omogućavati istoričarima da stvore kompletnu sliku tragičnih sukoba koji su razorili zemlju Jugoslaviju.