Kraj klasičnih alkotestova za vozače

„Pa da počnemo s ovom poslednjom serijom. Potrebno je samo pritisnuti ovo dugme i cevčice će odmah početi da iz mašine ispadaju na traku.“ Radnik firme „Dreger“ Hauke Girc pokreće mašinu u fabrici u Libeku koja je već decenijama strah i trepet vozača širom sveta – naročito onih koji znaju da cene dobru kapljicu. I zaista, kratke staklene cevčice ubrzo počinju da ispadaju iz prve mašine i kreću prema drugoj: „Tamo se u njih stavlja preparat kojim se meri količina alkohola u okolini.“

Cevčice se pune sumpornom kiselinom i hemikalijom koja izgleda kao žuti pesak: to je kalijumdihromat. Kada on dođe u dodir s alkoholom, dobija zelenu boju. To je izum upravo te nemačke fabrike i to je doslovno bila „pijana ideja“, objašnjava nam portparol firme Herbert Glas. „Priča o tim cevčicama je sledeća: početkom pedesetih u fabrici se održavala proslava radnika iz laboratorije, a sledećeg dana su se neki od njih upustili u raspravu o tome ko od njih najviše bazdi na alkohol. Iz te rasprave nastale su cevčice koje mere količinu alkohola u dahu i taj proizvod pušten je u prodaju već 1953. godine.“

Dosta je orgija po cestama

Ma koliko se to danas činilo nezamislivo, vozačima nije oduvek bilo zabranjeno da vozi nakon (čak i poprilične) konzumacije alkohola. Doduše, prvi vozač koji je kažnjen jer je pijan pokušao da vozi bio je jedan taksista u Velikoj Britaniji još 1897, ali dugo je policajcima bio jedini kriterijum pijanstva to da li vozač može da hoda pravo po crti ili može li zatvorenih očiju da pronađe gde mu je uvo (što u suštini nije nimalo lako nakon par čašica).

Pedesetih godina prošlog veka automobila je bilo sve više – i sve više mrtvih u saobraćajnim nesrećama. Tada je počeo opšti progon pijanih i pripiti vozača. Proizvod firme „Dreger“ došao je u pravom trenutku. Cevčice je nemačka firma isporučivala policijama širom sveta, a u Nemačkoj su se koristile sve do devedesetih godina prošlog veka.

„Sada kontrolišemo cevčice. Najpre bi trebalo proveriti da li je staklo ostalo čitavo, ima li u njima dovoljno kristala i jesu li tu svi potrebni sastojci. Poredim ih sa uzorkom koji stoji ovde“, objašnjava radnik „Dregera“ Girc.

„Pa to je naša najpoznatija cevčica!“

Svi njegovi pokreti su veoma uvežbani, to je radio bezbroj puta. Ipak, kod ove poslednje serije, i kod Girca se budi nostalgija. Šef smene Andreas Miler nam priznaje: „To je bio prestižni proizvod firme i naravno da smo pomalo nostalgični. Pa to je najpoznatija cevčica koju smo ikad ovde proizvodili!“

Naime, takve hemijske probe alkohola nemačka policija već dugo ne koristi i čitava proizvodnja odlazila je u izvoz, objašnjava portparol Herbert Glas. „Poslednja mušterija koja je kupila veću količinu bila je policija Šri Lanke. Ali poslednjih godina se naručuje sve manje tako da ćemo i tu poslednju seriju da stavimo u magacin, pa ćemo da vidimo ko će da je kupi.“

Mnoge vozače možda će obradovati vest da „Dreger“ više ne proizvodi cevčice, ali loša vijest glasi: danas postoje novi, elektronski uređaji koji su mnogo precizniji. Samo stariji vozači još se sećaju straha „da li će da pozeleni“ i kako su kolali saveti o tome kako da se prevari saobraćajna policija. Žvakaća guma, mentol-bombone, grickanje zrna kafe...

Bilo je i egzotičnih saveta, na primer staviti u usta malo ugljene prašine. Ma koliko da je zvučalo odvratno, taj savet u stvari i nije bio loš, ali je spuštao količinu alkohola u dahu samo za promil-dva. Dakle, ako ste popili čitavu bocu rakije – nema nikakve nade.

„Duvajte ovde...“

Takvi trikovi nemaju šanse pred današnjim uređajima. I njih proizvodi „Dreger“, a radnik Glas nam objašnjava: „Senzor u aparatu meri isključivo količinu alkohola u dahu i potpuno je neosetljiv na druge elemente. Tako se dobijaju i mnogo precizniji rezultati od onih koji su se dobijali cevčicom.“

Uređaj za alkotest standardna je oprema Karola Asmann. Ona je policajka u Libeku i crni aparat veličine mobilnog telefona sa samo tri dugmeta uvek je u njenom službenom vozilu. Upotreba je sasvim jednostavna, objašnjava policajka: „Cevčica za usta je u kesici i to se, nakon upotrebe, baca. Ona se vadi i stavlja na aparat. Čuli ste 'klik'? To znači da je učvršćena. Uređaj pokrećete ovim dugmetom“, kaže Asman, a ztim izgovara onu strašnu rečenicu: „Duvajte ovde dok vam ne kažem stop. Još, još, još... Stop!“

I zaista, na ekranu uređaja odmah se pojavila vrednost. U zakonima mnogih zemalja još uvek postoji mogućnost da vozač zatraži dodatnu lekarsku kontrolu i utvrđivanje doze alkohola u krvi, ali policajka iz svog iskustva zna: nemate šanse, aparat je dovoljno precizan i praktično se nikada ne događa da vrednost krvi pokaže drugi nivo alkohola. A tu su i tajne o kojima policajka nerado govori. Nemačka firma proizvodi i aparate koji kod vozača i sumnjivih osoba mogu da pronađu i druge, još opasnije opijate i narkotike.

Vremena se menjaju...

Karola Asman počela je da radi u policiji još dok su se koristile legendarne cevčice. I ona je pomalo nostalgična kad se seti tih dana: „Još imam u ušima onaj zvuk dok režete staklenu cevčicu malim nazubljenim skalpelom, jer cevčice moraju da se otvore pre upotrebe. Još mi je u prstima taj osećaj dok stružete. Da, nostalgija. Ali Bože moj, vremena se menjaju i sigurno da zbog toga neću da ronim suze.“

Mašina u firmi „Dreger“ za proizvodnju hemijskih alkotestova već narednih dana će biti rastavljena i odlazi u staro gvožđe. Cevčicama je definitivno došao kraj, ali mora se reći i to da su one zaista ispunile svoju dužnost. Broj poginulih u saobraćajnim nesrećama u Nemačkoj počeo je da pada već kad je uvedena zabrana vožnje pod uticajem alkohola. Taj broj je u suštini neprestano padao – s izuzetkom godina nakon ujedinjenja Nemačke – sve do prošle godine.

Nakon dugo vremena, 2015. je u Nemačkoj ponovo zabeležen mali, ali ipak porast broja poginulih u saobraćajnim nesrećama. Ali danas je mnogo češći razlog za saobraćajnu mobilni telefon, a ne to što je vozač bio pijan.