Kraj najskuplje i najkrvavije vojne intervencije Bundesvera

Na samom početku, jedna rečenica zvučala je kao iz udžbenika istorije: tadašnji kancelar Gerhard Šreder (SPD) 12. septembra 2001. u Berlinu američkom predsedniku obećao je „neograničenu, naglašavam, neograničenu solidarnost Nemačke“.

Nemačka je, nakon stravičnih napada na Njujork i Vašington, stala na stranu svog najvažnijeg saveznika i preuzela odgovornost u ratu protiv terorizma u Avganistanu koji su vodile Sjedinjene Američke Države. Godine 2002. je tadašnji ministar odbrane Nemačke Peter Štruk sve sažeo u dopadljivu formulu – da se bezbednost Nemačke brani na Hindukušu: „Nemačka je bezbednija ako se zajedno sa saveznicima i partnerima borimo protiv terorizma u njegovom uporištu – i vojnim sredstvima“.

-pročitajte još: Trupe odlaze, rat ostaje

Intervencija koja je započela pod koalicijom SPD i Zelenih, a završila se pod vladom CDU/CSU i SPD i kancelarkom Angelom Merkel, bila je najskuplja i najkrvavija misija Bundesvera u inostranstvu. Procenjuje se da je Vlada Nemačke od 2002. za Avganistan izdvojila više od 18 milijardi evra. Najveći deo, oko 12,5 milijardi, otišao je na Bundesver.

Zbog bezuslovnog povlačenja jedinica NATO predvođenih SAD, zemlju su napustili i poslednji nemački vojnici. Bundesver je parlamentarna armija i o njenim intervencijama u inostranstvu odlučuje Bundestag. Dve decenije je intervencija u Avganistanu u Bundestagu imala većinsku podršku, dok je podrška u narodu konstantno snažno opadala. DW je zatražio od poslanika zaduženih za spoljnu politiku i odbranu da svedu bilans.

„Bundesver može da bude ponosan na sebe“

„Bilo je ispravno da, kao partneri u NATO, učestvujemo u intervenciji u Avganistanu“, naglašava Hening Ote, porptarol poslaničke grupe konzervativnih demohriüäana iz CDU i CSU. On pre svega ukazuje da je tokom poslednjih 20 godina u Avganistanu bilo stacionirano oko 160.000 nemačkih vojnika, mnogi od njih više puta.

„Bundesver je u toj intervenciji bio profesionalan. Oni su izvršili važnu obavezu prema svojoj zemlji i partnerima u Alijansi. Intervencija predstavlja uspeh zato što Avganistan više ne pruža sigurno utočište međunarodnom terorizmu. Vojnikinje i vojnici Bundesvera mogu da budu ponosni na sebe.“

„Pažljivo analizirati intervenciju“

Siemtje Meler, portparolka poslaničke grupe socijaldemokrata (SPD) zadužena za pitanja odbrane navodi slične argumente: „Vojno gledano, intervencija je bila uspešna. Postiglo se to da Avganistana više ne predstavlja međunarodnu terorističku pretnju.“ Meler, međutim, probleme uočava u obnovi Avganistana, „što je znatno teže nego što se u početku mislilo. Zadatak međunarodne zajednice i dalje ostaje da prati Avganistan na tom putu“.

Političarka SPD zalaže se za „pažljivu anlizu“ intervencije, koju bi trebalo da uradi anketna komisija Bundestaga.

„Nisu postignuti veliki ciljevi“

I portparol Zelenih za pitanja odbrane Tobijas Lindner zahteva transparentnu analizu intervencije u Avganistanu. „Sigurno da u toj zemlji postoje regioni u kojima je situacija bolja nego 2001. pod vlašću talibana. Istovremeno, mora se priznati da glavni ciljevi – mir u Avganistanu i stabilne državne strukture – na ovaj način nisu postignuti“.

Političar Zelenih prebacuje saveznoj vladi da se predugo oslanjala na čisto vojni angažman. „U narednim intervencijama mora se mudro razmisliti o tome koji ciljevi i sa kojim sredstvima, a posebno u kojem vremenskom okviru, se mogu postići.“

„Moraju se obraditi ratni zločini NATO“

Sevim Dagdelan porptarolka poslaničke grupe Levice za spoljnu politiku smtra da je NATO u Avganistanu doživeo poraz. Njena stranka se zalaže za istupanje Nemačke iz zapadne vojne alijanse. „Neoprostivo je to što je NATO rat u Avganistanu koštao života hiljada avganistanskih civila. Neophodno je da se obrade ratni zločini koje je NATO počinio u Avganistanu.“

Dagdelenina partija od početka je glasala protiv intervencije Bundesvera. „Razlozi savezne vlade za učešće u ratu – to da se u Avganistanu brani Nemačka ili zbog prava žena – bile su čiste laži da bi se opravdalo učešće u NATO-ratu iz geopolitičkih razloga. U toje besmislenoj ratnoj avanturi u Avganistanu umrlo je 59 vojnika Bundesvera.“

„Teško je više podbaciti nego u Avganistanu“

I Ridiger Lukasen, portparol desno-populističke Alternative za Nemačku (AfD) zadužen za pitanja odbrane, smatra da je intervencija u Avganistanu u potpunosti podbacila. „Zemlja je nestabilna, nije bezbedna, niti je značajnije ekonomski razvijena. A tek nije uspeo smešan cilj savezne vlade – demokratizacija po uzoru na Zapad. Takođe, danas ne može da se garantuje ni prvobitni, minimalni cilj – da Avganistan neće više biti ’siguran’ za terorističke grupe. Teško je više podbaciti nego u Avganistanu.“

„Prevelik izazov za NATO“

Bijan Djir-Saraj, spoljnopolitički portparol liberala (FDP), ne želi da govori ni o uspehu, ni o neuspehu. „S jedne strane, uspešno su potučene terorističke grupe Al Kaide. S druge strane, Avganistankama i Avganistancima su tokom 20-godišnje intervencije otvorene perspektive. Ali, stvaranje održivih državnih struktura bio je prevelik izazov za NATO-partnere – oni to još nisu rešili.“

Djir-Saraj se takođe zauzima za temeljnu analizu: „Pitanju izgradnje nacije pristupilo se veoma naivno i pogrešno se procenila podrška koju talibani sve više uživaju među ruralnim stanovništvom. Mislim da će pouke koje se budu iz toga izvukle biti od velike važnosti za našu intervenciju u Maliju“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu