Parlament Hongkonga ima poseban položaj. U svojoj suverenosti on je podređen jednom višem suverenu. Taj parlament, koji je ionako samo delimično demokratski izabran, ima sebi nadređen Nadzorni organ. Njime dominira Komunistička partija Kine koja nema demokratski legitimitet. Hongkonški parlament radi na temelju Osnovnog zakona, koji je pak podređen kineskom Ustavu. A on predviđa neprikosnovenu vladavinu jedne stranke – Komunističke partije Kine.
Takav model bio je opisivan kao načelo „jedna zemlja, dva sistema“. Hongkong je zato sastavni deo Narodne Republike Kine, ali ima i izvesnu samostalnost – u određenim granicama.
Osnovni zakon i protesti
Otkako je Hongkong 1997. vraćen Kini, tom bivšom britanskom kolonijom upravljalo se u skladu s načelima pravne države i na temelju hongkonškog Osnovnog zakona, „Basic Low“. Tu praksu je do sada centralna vlada u Pekingu prihvatala. Ili bolje rečeno: tolerisala.
Tokom protesta 2014. i 2019. godine, stanovnici Hongkonga tražili su od Pekinga veća demokratska prava. Zahtevali su pravo da budu birani svi poslanici u parlamentu, isto kao i šefa uprave. Svaki pokušaj Pekinga da ograniči osnovna demokratska prava u Hongkongu izazivao je masovne proteste koji su paralisali javni život. Nekoliko puta je situacija mogla i da eskalira.
Peking preuzima kontrolu
Partijski kadrovi u Pekingu uvideli su hitnu potrebu za akcijom i upotrebili sva zakonski moguća sredstva za podrivanje vladavine zakona i uvođenje autoritarnog sistema. Put je bio veoma jednostavan. Prvo je, kao i obično u federalnom sistemu, Osnovni zakon posebne upravne zone, koji je lokalni zakon, podređen kineskom Ustavu. Tada je Nacionalni narodni kongres Kine (KPK) – takozvani kineski parlament – odredio da i on može da tumači Osnovni zakon. To je do sada urađeno pet puta.
Stalni odbor KPK sada je odlučio da trajno izbaci četvoricu izabranih poslanika iz lokalnog parlamenta. Dvoje su direktno izabrali građani, a dvoje hongkonška strukovna udruženja. Kao razlog je navedeno da su oni podržavali nezavisnost Hongkonga i time ugrozili bezbednost države. (S njima se u međuvremenu solidarisalo i 15 preostalih prodemokratskih poslanika koji su najavili kolektivnu ostavku na funkcije, prim.prev).
Tu odluku ne može da preispita nijedan nezavisni sud, iako član 79 Osnovnog zakona predviđa da poslanici na taj način mogu da se diskvalifikuju samo dvotrećinskom većinom u parlamentu. Ali Narodni kongres je iznad hongkonškog parlamenta.
Demokratija po ukusu Pekinga
Na kraju krajeva, potpuno je nevažno kojim argumentima Narodni kongres pravda isključivanje poslanika. Poruka iz Pekinga je jasna: mi vodimo glavnu reč i dozvoljavamo samo onoliko demokratije koliko nama odgovara. To je „izraz nepoštovanja, to je bezobrazno i bezočno“, uzrujani su hongkonški pravnici.
Ali, jedno je jasno: ako izabrani poslanici mogu da budu smenjeni s dužnosti jednostavnom odlukom Narodnog kongresa, demokratski sistem u Hongkongu je gotov. Kritička mišljenja su bitan sastavni deo svake žive demokratije. Da pekinška centralna vlast zaista želi demokratiju za Hongkong, morala bi da dozvoli kritiku i prepusti odluku glasačima. Mogla je to već davno da uradi.
Ovom odlukom definitivno je propalo načelo „jedna zemlja, dva sistema“. Demokratija samo u zadatim okvirima jednog autoritarnog sistema je nemoguća – isto kao što ne postoji gvozdeno drvo.