Krađa u najvećoj šumi na svetu
28. mart 2019.
Oleg Šadrin stoji u snegu do kolena. Iza njega je površina kao šest fudbalskih terena. Tu i tamo se vide panjevi. „Trebalo je da ih iskopaju i da na njihovom mestu zasade mlade borove“, kaže 35-godišnjak teško obuzdavajući bes.
Radnici iz Kine su pre nekoliko meseci posekli tu borovu šumu koja se nalazi oko sedam sati vožnje severno od Omska, u blizini sela Jekaterinovka. Drvo su odvezli. „Ilegalno“, kaže Šadrin. Sve je to urađeno uz pomoć najmodernije tehnike.
Nikolaj Šmatkov iz Svetske organizacije za prirodu (World Wide Fund For Nature – WWF) zna za brojne takve slučajeve. „Šume se ilegalno krče naročito na Dalekom istoku i duž rusko-kineske granice“, kaže moskovski stručnjak za životnu sredinu u razgovoru za DW.
Vlasti zadužene za gonjenje prekršilaca zakona su preopterećene – prate to skrštenih ruku ili čak na tome zarađuju. Često se ne radi o kineskim, već o ruskim šumskim radnicima koji bez dozvole krče šumu i odvoze drvo u Kinu.
Istina, kineski carinici vode računa da papiri budu u redu. „Ali dobiti papire u Rusiji nije nikakav problem“, kaže Šmatkov.
Među državnim službenicima i političarima koji ih štite i koji zajedno sa njima zarađuju, korupcija je veoma raširena. Uz to, tu je siromaštvo mnogih stanovnika tih zabačenih područja u Rusiji, ravnodušnost mnogih u ruskom društvu, kao i loše upravljanje, dodaje Šmatkov.
Niko ne zna stvarno stanje šume
„Čak ni nadležna ministarstva u Moskvi ili u pojedinim regionima ne znaju gde kakvo drveće raste“, tvrdi Šmatkov. Informacije koje vlasti poseduju ponekad su stare nekoliko decenija. Postoji na desetine miliona hektara zemlje za koje nije jasno da li su to oranice ili šume. A vlastima često nedostaje novca da bi stvorile pravu sliku stanja.
Slično stvari vidi i organizacija „Grinpis“ (Greenpeace). Zvanične statistike, navodno, ulepšavaju stvarnu sliku stanja ruske šume, po njima su krađe retke, a borba protiv požara je uspešna. To nema veze sa stvarnim stanjem na terenu“, tvrdi Aleksej Jarošenko iz organizacije „Grinpis Rusija“.
Situacija se od 2006. dramatično pogoršala. Vlada je tada donela novi Zakon o zaštiti šume, ali u njemu se pre svega radilo o tome kako uštedeti novac. Posledica je da u državnom preduzeću za upravljanje šumama radi znatno manje ljudi. Ili, drugim rečima, manje ljudi štiti šumu od ilegalne seče.
Ali, i prema zvaničnim podacima, samo je nešto više od tri odsto ukupne ruske šume predviđeno za održavanje biološke raznolikosti, kažu u „Grinpisu“. Oko petine drveta proizvedenog u Rusiji odlazi u Kinu, procenjuje Jarošenko.
Prema izveštajima medija, predsednik Vladimir Putin je navodno još 2001. naredio da se državni nadzor šume „olabavi“. Kontrolu otežava i činjenica da je gotovo sva šuma u Rusiji u državnom posedu, napominje Nikolaj Šmatkov iz Svetske organizacije za prirodu. Tačne informacije smatraju se državnom tajnom. Ruski mediji koji su pod državnim uticajem umanjuju ugroženost netaknute prirode u Rusiji ili sve to potpuno prećutkuju.
Zamjenjuje li se skupo drvo jeftinim?
Zvanični izvori tvrde: ruska šuma se svake godine pomalo povećava. To nije moguće proveriti. Na terenu je situacija sledeća: retke, skupe vrste drveta se seku i u najboljem slučaju zamenjuju jeftinim, tvrdi Šmatkov.
Na Dalekom istoku su recimo ugroženi mongolski hrast i mandžurski jasen. Oni spadaju u najskuplje vrste tvrdog drveta i većinom se izvoze u Kinu, kaže predstavnik Svetske organizacije za prirodu. Posledica toga jeste da u Rusiji ima sve manje onih vrsta drveta koje garantuju i podstiču raznolikost vrsta.
Kina je, inače, najveći uvoznik proizvoda od drveta na svetu. Moskovski stručnjaci za zaštitu životne sredine procenjuju da je oko 20 odsto drveta koje se iz Rusije izvozi u Kinu posečeno ilegalno.
Kini, čija je industrija papira druga po veličini u svetu, potrebno je drvo iz Sibira. Od njega se takođe pravi i nameštaj i parket. A gotovi proizvodi se izvoze – između ostalog i u Rusiju. To znači, naglašava Jarošenko iz „Grinpisa“, da se ruska industrija rasipno ponaša kada je reč o drvnim sirovinama. Ali, to je druga tema.