Kriza u Nemačkoj: na udaru srednja klasa

Puno ih je i do sada su dobro živeli: prosvetni radnici, državni činovnici, zanatlije. Društvena grupa sa srednjim primanjima je stub nemačkog društva. Postoje razne definicije o pripadnosti srednjoj klasi, ali bi moglo da se kaže da su to ljudi koji zarađuju 80 do 150 odsto prosečne plate.

Za samce je to između 1350 i 3000 evra neto prihoda mesečno, dok bi za porodice taj prhod morao da iznosi između 2800 i 5000 evra.

pročitajte još: Bogata Nemačka, siromašni Nemci

Ta grupa obuhvata ukupno 50 odsto stanovništva. Ova grupa plaća najveći deo poreza i time doprinosi obezbeđivanju socijalne države i blagostanja. Ti ljudi u pravilu imaju veliko poverenje u demokratiju i doprinose stabilnosti.

Decenijama se smatra da je vredno truda da se postane deo srednje klase. Sebe u Nemačkoj delom srednje klase smatraju i oni koji to nisu prema socio-ekonomskim kriterijumima – prema istraživanju Fondacije Bertelsman u zemlji čak 73 odsto ljudi smatraju da pripadaju srednjoj klasi.

„U Nemačkoj postoji relativno široka srednja klasa, u koju spada značajan deo stanovništva ili kojem može pripadati ako je vredan i uloži napor. Sredina je oduvek bila tačka prema kojoj su se usmeravale aspiracije na status onih koji još ne pripadaju toj srednjoj klasi. To je bio integracioni centar društva kojem se želelo pripadati“, kaže Patrik Zahve iz Istraživačkog centra nejednakosti i socijalne politike na Univerzitetu Bremen.

Dugo je srednja klasa u Nemačkoj sama po sebi bila obećanje društvenog uspona. Ona je to do određene mere i danas, jer je prema statistici Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) - srednji sloj u Nemačkoj nešto veći od evropskog proseka.

Ali neke zemlje kao što su Danska i Slovačka znatno su iznad tog proseka. U spomenutom istraživanju se kaže da je za „mlade ljude sve teže da obezbede mesto u srednjoj klasi”.

Verovatnoća da se domognu statusa sa prosečnim dohotkom je za deset odsto manja nego devedesetih.

Srednja klasa je heterogena

Udeo grupe sa srednjim prosečnim primanjima se od 1995. do 2018. Smanjio sa 74 odsto na 67 odsto. Najveće smanjenje se desilo do 2005. Taj trend nije obuhvatio celu srednju klasu, jer između nižeg i višeg srednjeg sloja postoji razlika u prihodu od nekoliko hiljada evra. I pad u niže i uspon u više društvene slojeve su se povećali.

„I dalje imamo širok i stabilan srednji sloj, ali se osipa na donjoj ivici. Raniji utisak da sa dobrim stručnim obrazovanjem čovek ima siguran dohodak i jednom možda može da kupi kućicu, postepeno je nestao”, kaže Doroteja Španagel, direktorka Referata za politiku preraspodele na Ekonomskom i sociološkom institutu (WSI) Fondacije Hans Bekler koja je bliska sindikatima.

Umesto vere u obećanje uspona nastupa strah. Kristofer Butervege koji se bavi proučavanjem siromaštva rekao je za nemačke medije da siromaštvo odavno nije samo problem marginalnih grupa. On se pojavljuje i u sasvim normalnim porodicama. Recimo, Društvo za istraživanje konzuma nikada u svojoj istoriji nije izmerila lošiju vrednost kod Nemaca kada je reč o očekivanom dohotku u budućnosti.

Strah i brige

U Savetovalištu za dugove i insolventnost Dijakonske službe pri evangeličkoj crkvi u Kelnu je taj strah od nemogućnosti da se izađe na kraj sa krizom već stvarnost.

„Pozivaju nas telefonom zaposleni u komunalnim preduzećima da se raspitaju za kurseve na kojima bi naučili ophođenje sa ljudima koji su očajni i pozivaju ih uplašeno telefonom“, kaže stručni referent Savetovališta Martin Debener.

Slična iskustva ima Majke Kors iz Dužničkog savetovališta: „Vidimo da ima mnogih, koji su, recimo, iz niže srednje klase, koji bi inače sasvim dobro prolazili sa svojom platom, ali sada zbog kredita, velikih kirija, visokih troškovae energije i namirnica bivaju brzo priterani uza zid“.

Niža srednja klasa. Dakle ljudi kojii maju oko 1400 evra neto prihoda mesečno. Godine 2018. u Nemačkoj ih je bilo 18 miliona. I sociolog Zahve vidi u njima grupu koju bi inflacija i energetska kriza mogli teško uzdrmati.

„Srednji dohodak nižeg srednjeg sloja je 40 000 evra, ali mnogi verovatno imaju mnogo manje. Dakle, nema mnogo ušteđevine koja bi mogla da pomogne da se pokrije porast cena“.

I zaista, istraživanje Instituta za nemačku privredu (IW) pokaztuje da energetska kriza direktno pogađa nižu srednju klasu. Čim domaćinstvo izdvaja više od 10 odsto dohotka za energiju ono važi kao „energetski siromašno“. Broj takvih domaćinstava se od 2021. do maja 2022. udvostručio, i sada iznosi 41 odsto od svih domaćinstava nižeg srednjeg sloja. To znači da će veliki broj ljudi zapasti u teškoće jer bez finansijskih zaliha dočekuju eksploziju cena energije. Zahve kaže da je zadatak politike da ne zaboravi te ljude i da im ciljano pomogne.

Promena slike o sebi

Iako će srednji i gornji deo srednje klase narednih meseci biti verovatno manje pogođeni energetskom krizom i inflacijom, Zahve ipak vidi razliku u odnosu na ranije krize. Naime, samosvest tog samouverenog dobrostojećeg stuba društva mogla bi se promeniti.

Do sada je deo srednje klase negovao životni stil koji Zahve zove „investicioni statusni rad". Recimo, prihodi su se investirali u sopstveni krov nad glavom. Ali zbog kamata i cena u porastu, ta opcija je dostupna sve manjem broju ljudi iz srednjeg sloja.

Prema profesoru Zahveu sada bi taj sloj mogao da promeni investicioni cilj – humani kapital, odnosno obrazovanje sopstvene dece, umesto materijalnog sticanja. Pripadnici srednje klase se nadaju da će tako deci ponovo poći za rukom da postignu ono što je oduvek bilo slatko obećanje srednje klase: blagostanje, uspon i stabilno mesto u društvu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.