Krvavi napad u Haleu i teorija o „usamljenom vuku“
11. oktobar 2019.
Štefan B, 27-godišnji atentator iz Halea, kamerom pričvršćenom za kacigu snimao je svoj ubilački pohod. Na taj način pokazao je da deluje sam. Više od 35 minuta je preko platforme za striming igrica „Twitch“ (platforma pripada kompaniji Amazon) prenosio svoj zločin.
DW je u posedu videa koji je u međuvremenu izbrisan s platforme. Na njemu se vidi da je Štefan B. po svaku cenu nameravao da ubija: Jevreje, strance, žene. On već na samom početku videa negira postojanje Holokausta. Malo priča na engleskom, malo na nemačkom. Izrazi koje upotrebljava su antisemitski, rasistički i svedoče o mržnji prema strancima. Kada govori nemački, služi se uvredama tipičnima za neonacistički milje.
Ubilački delirijum
Na videu se takođe vidi i kako teško diše, trči, psuje na oružje koje je sam napravio, jer ono zakazuje u presudnom trenutku. I izvinjava se na engleskom svojoj publici što nije ubio još više ljudi.
Kada mu ne uspeva da uđe u sinagogu prepunu ljudi, daje se u potragu za drugim ciljevima. Prvo na otvorenoj ulici, a zatim u jednoj turskoj radnji za prodaju brze hrane. Na preklinjanja žrtava on ostaje hladan. U ubilačkom je delirijumu. Vraća se na mesta zločina kako bi se uverio da su pogođeni muškarac i žena zaista mrtvi.
Štefan B. deluje pomalo haotično, ali način na koji kreće u svoj napad podseća na dva druga radikalna napadača: Andreasa Brejvika, koji je 22. jula 2011. u Norveškoj ubio 77 osoba, pretežno mladih u jednom letnjem kampu lokalnih socijaldemokrata. I na delo atentatora koji je 15. marta ove godine u novozelandskom Krajstčerču napao dve džamije i ubio 51 osobu. Kao i Štefan B, i njih dvojica su na internetu ostavili pisana dokumenta slična po stilu i sadržaju. Oni dele slične desno radikalne svetonazore.
Usamljeni vukovi?
Da li je Štefan B. zaista delovao kao usamljeni vuk ili su i drugi bili upućeni u njegove planove? Sve to bi tek trebalo da otkrije istraga. I Brejvika i atentatora iz Krajstčerča mediji opisuju kao „usamljene vukove“ koji nisu ni pod čijom komandom, niti imaju podršku neke grupe. Ali istraživanja pokazuju da su teroristi-pojedinci dobro umreženi i da žude za tim da svoje misli i dela podele sa drugima. Oni ne kreću u akcije spontano, oni du planiraju svoje zločine.
Međunarodni centar za terorističke studije Državnog univerziteta u Pensilvaniji je 2013. analizirao profile 119 terorista koji su delovali kao pojedinci. Gotovo svi su bili muškarci, a kod dve trećine je okolina itekako bila upoznata s njihovim ekstremnim ideološkim uverenjima. U 64 odsto slučajeva počinilac je pre toga svoje namere otkrio prijateljima ili rodbini. Većina njih je i pre zločina bila aktivna u određenim socijalnim strukturama ili interesnim grupama.
Ekstremistička mreža
Internet je pun ekstremističkih zajednica u kojima se ostvaruje kontakt s istomišljenicima. Te zajednice su itekako realne i opasne, jer se u njima ekstremisti i kovači teorija zavere međusobno podržavaju i podstiču na još ekstremnija dela. Posebno omiljeni su forumi poput „8chan“ u kojima korisnici dele poruke i slike, često bez ikakve kontrole administratora.
Na „Twitchu“, na kojem je Štefan B. prenosio svoj krvavi pohod, susreću se osobe koje u pravom životu verovatno nikada ne bi stupile u kontakt. Društvene mreže usamljenim ekstremistima pružaju priliku komunikacije na globalnom nivou. I Andreas Brejvik i atentator iz Krajstčerča bili su deo međunarodne onlajn-zajednice. U kojoj meri je to bio Štefan B, pokazaće istraga.
Društvena atmosfera
Ni u Nemačkoj pravi i potencijalni teroristi nisu u društvenom vakuumu. Prema podacima Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka, broj desno ekstremnih dela i dela koja su uperena protiv stranaca se povećao: sa 774 u 2017, na 821 u 2018. godini. Broj krivičnih dela s antisemitskom pozadinom povećao se za čak 70 odsto – sa 28 na 48.
Savezna pokrajina Saksonija-Anhalt, odakle je Štefan B, posebno je pogođena kriminalom koji se povezuje s ekstremnom desnicom. Desno-nacionalistička stranka Alternativa za Nemačku (AfD) danas ima poslanike u parlamentima svih 16 nemačkih pokrajina, kao i u Bundestagu. Na poslednjim lokalnim izborima u Saksoniji-Anhalt 2016. godine, AfD je sa 24,3 odsto postao druga snazi politička stranka. U takvom društvenom okruženju živi i svoje planove kuje i Štefan B.