Lampeduza – znak za hitno buđenje

Mnogi su još uvek pogođeni najnovijom dramom sa izbeglicama koja se dogodila pred Lampeduzom. To će međutim uskoro biti zaboravljeno ili potisnuto, kao što je bilo sa drugim većim ili manjim tragedijama koje se već godinama dešavaju na Sredozemnom moru, ocenjuje diseldorfski Rajniše post: „Zato bi želje, apele i zahteve konačno trebalo da zamene dela, a pritom je neophodna iskrenost: gorko priznanje da jednostavnog rešenja nema. Ublažavanje politike prema azilantima pomoglo bi hiljadama ljudi. Procenjuje se da širom sveta 45 miliona ljudi beži od političkog progona, terora, gladi ili siromaštva – nova seoba stanovništva, koju ne bi trebalo ignorisati, jer to na kraju šteti svima. Potrebni su čak nadljudski napori da bi se u tim dimenzijama pomoglo. Evropska zajednica samo zajedničkim naporima može da osmisli pravu vrstu pomoći i socijalne programe. Drama pred Lampeduzom je možda znak za hitno buđenje. Vremena je malo“.

Ponovo primetna poznata hladnoća

Noje osnabriker cajtung: „Nemačka ne želi da primi više izbeglica, kaže se u Berlinu. Zbog takvih krutih stavova evropska politika prema izbeglicama ostaće tužna priča. Jer njih niko ne želi – izbeglice koje u akcijama opasnim po život prelaze Sredozemno more kako bi se domogli Evrope. Zemljama Evropske unije oni su nepoželjan teret, koje ih ignorišu ili premeštaju „vamo- tamo“ kao nepoželjnu robu. Mora da se dogodi katastrofa kao što je brodska nesreća pred Lampeduzom sa više od dve stotine mrtvih da bi se javnost osvestila: to su ljudi o kojima se ovde radi. Zbog besmislene smrti muškaraca, žena i dece Evropa bi trebalo da se stidi i dobro da razmisli. Izjava žaljenja nije nedostajalo ni iz Brisela ni iz drugih glavnim gradova zemalja članica EU. Ali u političkoj debati koja je potom usledila, ponovo je primetna već poznata hladnoća, pre nego što su sve žrtve sahranjene. To je sramota za Evropsku uniji, kao i sve njene zemlje članice – posebno za one koje se protive ravnomernom prihvatanju onih kojima je potrebna zaštita, kao što je Nemačka. Evropa često ističe kako sebe shvata kao zajednicu određenih vrednosti, ona je i dobitnik Nobelove nagrade za mir. Za one koji nisu poželjni u toj iluziji mesta nema“.

Promene neophodne hitno

Merkiše odercajtung: „Nakon nesreće pred Lampeduzom suština problema je razjašnjena: sramota je na koji način se Evropa odnosi prema izbeglicama. Promene su neophodne hitno, potrebno je više solidarnosti, opreza i humanosti. U diskusiji koja se rasplamsala svi uperuju prstom na drugu stranu. Nemačka jednostavno kaže kako ona prima više izbeglica od Italije. Italija paušalno prebacuje loptu Evropskoj uniji, koja opet želi dalje da raspravlja. Danas se sastaju ministri unutrašnjih poslova. Da li će dve stotine mrtvih i diskusija koja je potom usledila doneti neophodan poziv na buđenje, nije sigurno“.

Nemačka može i mora više da učini

Lauzicer rundšau: „Tako to često biva kada jedna tragedija poremeti politiku: priča se nekoliko dana o posledicama i postavljaju se razni zahtevi, kao što je recimo učinio predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, što je trebalo da se desi mnogo ranije. Sve će se brzo ponovo zaboraviti. Dakle, ništa se ne menja. Nakon smrtonosne drame pred Lampeduzom tako dalje ne bi smelo da bude. Tačno je da Nemačka sama ne može da reši problem u svetu, tako što će prihvatiti sve koji traže utočište. To bi za svaku evropsku zemlju, pa i za čitavu Evropsku uniji bilo previše. Ipak: Nemačka se lepo smestila u sredini Evrope. Bedu sa južnih obala, kao što je italijanska može da posmatra sa bezbedne distance, jer o izbeglicama bi trebalo da brine samo zemlja kroz koju su izbeglice ušle u Evropsku uniju. Nemačka vlada navodi brojke podnosioca zahteva za dobijanje azila u Nemačkoj, kojih je mnogo više nego u Italiji. Ali to nije uverljivo s obzirom na katastrofu i drame koje se svakodnevno događaju na Sredozemnom moru. Nemačka može i mora više da učini“.

Pripremio: Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković