Levičar od glave do pete

Bivši premijer Toni Bler se ne javlja često za reč kada se radi o unutarstranačkim pitanjima. No sada je i on video potrebu da se umeša o diskusiju o budućem šefu Laburističke partije: „Ako vam je srce na strani Korbina, onda će vam trebati transplantacija“, upozorio je Bler stranačke kolege. Zapravo je bivši ministar zdravstva Endi Barnhem važio za favorita u trci za lidera partije. Ali u anketama Korbin ima osetnu prednost.

Vrh laburista tvrdi da bi izbor levičara za partijskog šefa značio sigurni poraz na sledećim izborima. „Ako sada izaberemo pogrešno, osudićemo sve na torijevsku budućnost“, rekla je Ivet Kuper, jedna od troje Korbinovih protivkandidata. Drugi čak idu toliko daleko da upozoravaju kako Korbin planira da pravi britansku Sirizu, dok neki u strahu od ovog levičara traže da se unutarpartijski izbori otkažu.

Crvena jakna

Ko je zapravo Džeremi Korbin? Taj 66-godišnjak sede brade već više od 30 godina sedi u parlamentu kao predstavnik Islingtona, četvrti severnog Londona. Nikada nije imao značajnu partijsku funkciju niti je biran u izvršnu vlast ili vlade u senci. Spada u takozvane poslanike iz zadnjih klupa, neprijatne kritičare svake vlade. Nijedan laburistički poslanik nije toliko često kao Korbin glasao protiv partijske linije – više od 200 puta, samo između 2005. i 2010.

Korbin je ubeđeni levičar. Žestoko je demonstrirao protiv rata u Iraku, a i danas traži da njegov bivši partijski šef Bler odgovara za ratne zločine. Vegetarijanac, borac protiv alkohola i automobila, koji se zalaže za ukidanje školarina na univerzitetima i nacionalizaciju pošte i železnice. Traži odricanje od nuklearnog oružja i istupanje iz NATO. Protiv je Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim Državama i hoće da jače oporezuje bogate.

U svojoj dugoj političkoj karijeri ovaj laburista se borio protiv aparthejda u Južnoafričkoj Republici, tesno sarađivao sa socijalistima u Venecueli i Hamasom na palestinskim teritorijama. Ne samo da odbacuje kapitalizam, već i monarhiju. Kada je 2002. umrla Elizabeta Prva, kraljičina majka, Džeremi Korbin je na sahrani demonstrativno nosio crvenu jaknu.

Njegova upornost ponekad poprima sasvim originalne note. Sa svojom drugom suprugom se dugo svađao oko toga u koju srednju školu će ići njihov sin. On je tražio da sin pohađa državnu školu u koju mogu da dođu svi učenici – bez obzira na ocene, dok je njegova supruga bila za gimnaziju. Zbog toga su se razveli.

Novi glasači

Neomiljen kod partijskog vrha, Korbin uživa ogromnu podršku „običnih“ ljudi i partijskog članstva. Gde god drži govor, nastaju redovi. Podržavaju ga i sindikati, a najveći od njih – Unison – otvoreno poziva svoje članove da glasaju za Korbina. „On govori našim jezikom, njegov jezik je jezik nade“, rekao je šef tog sindikata Dejv Prentis.

Gardijanov kolumnista Poli Tojbi piše da je Korbin „otvorio kapiju snova i učinio da se ljudi osećaju samouverenim“. List još piše da je ovaj levičar autentičan od glave do pete i da je u pravu u svemu što kaže – o blagostanju, izbegavanju poreza, renacionalizaciji železnice i pošte...

Raskol kod laburista ide na ruku vladajućim torijevcima. Prema anketama Laburistička partija stoji još gore nego što je prošla na majskim izborima. Čak 76 odsto birača misli da se za stranku u takvom stanju ne može glasati.

Konzervativni Dejli telegraf sa guštom piše da bi Korbinov dolazak na čelo laburista zagarantovao konzervativcima vlast na dugi niz godina. List čak poziva svoje čitaoce da se uključe u unutarstranačke izbore i glasaju za Korbina – jer kod laburista može glasati svako ko se registruje i uplati tri funte. Britanski mediji prenose da laburisti naprasno imaju 140.000 novih članova.

Glasanje je 12. septembra.