Lideri Zelenih se povlače: šta će biti s vladom Nemačke?

Kriza u stranci Zelenih se zaoštrava: tri dana nakon poslednjeg poraza na pokrajinskim izborima u Brandenburgu, ceo odbor je najavio povlačenje. Na stranačkom kongresu u novembru u Vizbadenu (Hesen) moraće da bude izabrano novo rukovodstvo stranke. To znači da će liderskom dvojcu, Rikardi Lang i Omidu Nuripuru, mandat prestati godinu dana ranije nego što je planirano.

Na izborima u Brandenburgu, Zeleni nisu prešli cenzus od pet odsto, koji važi u Nemačkoj. Isto im se dogodilo i početkom septembra u pokrajini Tiringiji. Zastupljeni su još samo u Saksoniji, gde je takođe izabran novi pokrajinski parlament. Ono što je posebno bolno iz perspektive Zelenih, jeste to da su u te tri savezne pokrajine do sada bili deo vlade.

Stalni spor u takozvanoj semafor-koaliciji

Sada se više nego ikad postavlja pitanje šta će dalje biti sa saveznom nemačkom vladom. Koalicija socijaldemokrata (SPD), liberala (FDP) i Zelenih u trajnoj je krizi. Trojka, poznata kao „semafor-koalicija“, zbog stranačkih boja crvene, žute i zelene – neprestano se svađa.

Raspravlja se o isporuci oružja Ukrajini u ratu protiv agresora Rusije, o dužničkoj kočnici koja je zapisana u nemačkom ustavu, kao i o klimatskoj i socijalnoj politici. U tom kontekstu, lider Zelenih Nuripur, koji se sada povlači, govori o „najdubljoj krizi naše stranke u poslednjih deset godina“.

Nuripur postavlja mnoga pitanja

Ne radi se o sudbini stranke, ističe političar Zelenih, koji je 1988. godine kao 13-godišnjak došao iz Irana u Nemačku. On se sada pita da li će se u budućnosti uopšte pojaviti „dobra politika“ u zemlji s najvećom odgovornošću u Evropskoj uniji – „za mir, za slobodu, za pravdu, za prosperitet i za zaštitu klime“, kako kaže.

Nuripurova dosadašnja koleginica iz predsedništva stranke, Lang, zajedničko povlačenje sa čela Zelenih opisuje kao mogući korak ka strateškom redefinisanju stranke. Ona već gleda unapred na savezne izbore koji će se održati u septembru 2025. godine. „Mi odlučujemo o tome kako će se Nemačka razvijati u budućnosti. A donekle odlučujemo i o tome šta ova zemlja zapravo želi da bude.“

Lang prikazuje dve slike Nemačke

Lang smatra da je Nemačka na raskrsnici: „Zemlju u kojoj ostajemo na kursu klimatske neutralnosti, štitimo naš prosperitet i jedinstvo – danas i sutra. Ili zemlja u kojoj preovladavaju oni koji samo žele da idu unazad u svemu tome.“ Lang ostavlja otvorenim na koje stranke i ljude pritom misli.

Što se njene stranke tiče, Lang je veoma zabrinuta zbog serije izbornih poraza i lošeg imidža savezne vlade. Takođe će, kaže, biti odlučeno kakvu će ulogu Zeleni imati u budućnosti u partijskom sistemu koji trenutno prolazi kroz suštinske promene. „Kao što smo već videli u mnogim drugim evropskim zemljama.“

Nizbrdo je krenulo već na izborima za Evropski parlament

Takav razvoj događaja mogao se uočiti već na izborima za Evropski parlament u junu ove godine. Desničarske stranke bile su veoma uspešne. Nemački Zeleni su, s druge strane, pretrpeli velike gubitke. Za razliku od 2019. godine, kada su osvojili 20,5 odsto glasova, na izborima u juni osvojili su gotovo dvostruko manje, 11,9 procenata. Lang i Nuripur izvukli su zaključke iz tog silaznog trenda koji traje mesecima.

Sada se naveliko spekuliše kakve bi to posledice moglo da ima po saveznu vladu. Uz ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok, savezni ministar privrede Robert Habek je najpoznatije lice Zelenih. „Iza nas su teški meseci, Zeleni su se suočavali s velikim otporom“, kaže Habek. Na poraze na prošlim izborima nesumnjivo je, kaže, uticao opšti trend u zemlji. „Svi snosimo odgovornost, uključujući i mene. I ja želim da se suočim s tim.“

Kandidat za kancelara Robert Habek?

Uglavnom se očekuje da će Zeleni pre svog stranačkog kongresa odlučiti da li će na saveznim izborima 2025. godine imati kandidata za kancelara ili će samo imati nosioca liste stranke. S obzirom na loše rezultate u anketama, izbor kandidata za kancelara mogao bi da izgleda nerealno.

Prema najnovijoj anketi Dojčlandtrend, Zeleni na saveznom nivou imaju samo jedanaest odsto podrške. Demohrišćani (CDU) i njihova bavarska sestrinska stranka CSU su na vrhu sa 33 procenta. „Želim da na stranačkom kongresu otvoreno diskutujemo o mogućoj kandidaturi i da na tajnom glasanju imamo iskreno glasanje“, kaže Habek. Ministarka spoljnih poslova Berbok bila je kandidatkinja stranke Zelenih za kancelara na izborima za Bundestag 2021. godine. Na kraju je pobedio SPD, a šef vlade postao je Olaf Šolc.

Kancelar Šolc nije zabrinut

Kancelar smatra da turbulencije unutar Zelenih ne mogu uticati na koaliciju. Prema rečima portparola vlade Štefena Hebeštrajta, Šolc žali zbog povlačenja Lang i Nuripura. S njima je „sarađivao blisko i s poverenjem“. Ali, deo demokratskih procesa je da ponekad dolazi do promena u rukovodstvu stranke.

Međutim, analitičari poput politikologa iz Ahena Emanuela Rihtera, pitaju se kakav se signal šalje povlačenjem rukovodstva Zelenih. „Jer, neuspesi nisu nastali zbog dvojca koji je vodio stranku“, kaže Rihter u intervjuu za televiziju „Feniks“.

Da li Zeleni imaju problem s komunikacijom?

Rihter procenjuje da je to više zbog programa Zelenih i njihovog načina komunikacije. Kao primer on navodi zakon savezne vlade o grejanju, koji je u velikoj meri izradio ministar privrede Habek. Planirani postepeni prelazak s fosilnih goriva na obnovljive izvore energije izazvao je veliku nesigurnost među stanovništvom i u privredi.

To su tačke u kojima Zeleni moraju da se poprave kako ih javnost ne bi doživljavala kao stranku zabrane koja rigidno sprovodi svoju ideološku politiku, a da pritom ne obraća pažnju na neuspehe i okvirne uslove“, preporučuje Rihter.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku