„Ljudi i dalje žive u šatorima, tik uz more“

Nije to bilo prvi put da je u najvećem izbegličkom kampu u Evropi izbio požar. Ali, nikad nije bilo tako strašno. U noći sa 8. na 9. septembar 2020. plamen je potpuno uništio kamp Morija na grčkom otoku Lezbosu. Neposredno pre početka zime, više od 12.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.

Požar su izazvali neki od stanovnika kampa, pretpostavlja se iz frustracije i očaja. Nisu više hteli da ostanu u „Paklu“, kako su kamp zvali njegovi stanovnici. Grčke vlasti nisu bile popustljive: uhapšena su četiri mlada migranta i svaki je osuđen na po deset godina zatvora zbog podmetanja požara.

U isto vreme, konzervativna vlada premijera Kirjakosa Micotakisa obećala je novi početak u grčkoj izbegličkoj politici: prenatrpani kampovi poput Morije, „sramote Evrope“, biće zatvoreni. Novi kampovi se planiraju…

-pročitajte još: Morija 2: sa lošeg na gore

Najpre je postavljen kamp za hitne slučajeve na plaži u Mavrovuniju, nedaleko od glavnog grada ostrva, Mitilinija. Izbeglice i migranti iz Morije trebali da tamo privremeno provedu sledećih nekoliko meseci.

Ali, kako kaže grčka poslovica: ništa ne traje duže od privremenog rešenja. Ljudi su u šatorskom kampu u Mavrovuniju ostali sve do danas. Smeštaj u blizini, Kara Tepe, koji bi bar nekima od njih mogao da pruži bolje uslove za život, zatvoren je u aprilu ove godine po nalogu vlade u Atini. Najavljeno je da će ubrzo, u udaljenom planinskom regionu Plati, biti izgrađen nov, zatvoreni kamp za nekoliko hiljada ljudi. Atina je za izgradnju kampova dobila milione evra od EU.

Birokratske prepreke

Prvobitno je bilo rečeno da će kamp Plati biti spreman za useljenje ove jeseni, ali taj rok će možda biti pomeren. Angeliki Dimitrijadis, koja u okviru atinskog trusta mozgova ELIAMEP istražuje migracije, objašnjava za DW da je do kašnjenja došlo zbog nezadovoljstva javnosti, ali i birokratskih prepreka. „Dozvole za struju i vodu, prevoz građevinskog materijala ili zakonom predviđeni tenderi oduzimaju mnogo vremena. I to nije tako samo na Lezbosu.“

Prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Grčkoj, oko 3.500 potražilaca azila trenutno živi na Lezbosu. Većina njih je iz Avganistana. Pre požara u Moriji bilo ih je više od 17.000. Otada se mnogo toga dogodilo: hiljade migranata preseljeno je u kontinentalni deo Grčke – bilo zato što im je odobren zahtev za azil, ili zato što su prepoznati kao „ugrožene osobe“ s posebnim potrebama zaštite.

Pritisak lokalnih političara

Lokalni političari na Lezbosu izvršili su veliki pritisak kako bi sprečili pridošlice da tako dugo ostanu na ostrvu. Osim toga, maloletnici bez pratnje i drugi ugroženi ljudi s Lezbosa, mogli su da pronađu utočište u drugim evropskim zemljama, uključujući i Nemačku, a sve u sklopu programa preseljenja koji finansira EU.

„Već i sama činjenica da nije toliko ljudi zbijeno na malom prostoru poboljšala je životne uslove na Lezbosu“, kaže Dimitrijadis. Međutim, osnovni problemi ostali su isti: „Ljudi i dalje žive u šatorima, tik uz more. Kad pada kiša, improvizovani kamp je poplavljen, a leti su vrućine nepodnošljive.“

„Efikasna zaštita granica“ na prvom je mestu

Portparolka UNHCR-a Stela Nanu za DW kaže: „S obzirom na to da se broj izbeglica na Lezbosu značajno smanjuje, sada bi bilo vreme za nastavak građevinskih i radova na popravci u kampu Mavrovuni, kako bi se uslovi boravka migranata do početka zime dodatno poboljšali.“

U ovom trenutku, međutim, političari u Grčkoj imaju druge prioritete. „Efikasna zaštita granica“ – tako glasi krajnji cilj.

Početkom jula, grčki ministar Notis Mitarakis, zadužen za migracije, izjavio je u parlamentu da je broj pridošlica na Lezbos i druga ostrva u istočnom Egejskom moru, u posljednjih godinu dana pao za 96 odsto. „Ova vlada povratila je kontrolu nad izbegličkom krizom“, ocenio je konzervativni političar, koji inače i sam potiče sa egejskog ostrva Hiosa. Ta izjava bila je između ostalog i optužba na račun levičara iz Sirize, stranke koja je vladala do 2019. godine, a koju konzervativci optužuju za naivnu politiku otvorenih granica.

Uspostaviti mehanizam kontrole

Kako može da se povrati „kontrola nad izbegličkom krizom?“ Već u junu 2017, mnogo pre promene vlasti u Atini, levičarski „List urednika“ izveštavao je o nezakonitim „pušbekovima“ potražilaca azila od strane grčkih vlasti na državnim granicama. Nakon toga počelo je da stiže još više takvih relevantnih informacija i izveštaja. Visoki komesar UN za izbeglice smatra da su neki od tih navoda verodostojni i preporučuje da grčka vlada zbog toga stvori nezavisan mehanizam kontrole.

Atina negira sve optužbe. Sada Brisel preti da će blokirati sredstava za grčku obalsku stražu. Istraživač migracija Angeliki Dimitrijadis veruje da je pretnja u vezi s novce jedina poluga koju Evropska komisija ima. Ali ona misli i ovo: „Bez podrške Evrope, stroga grčka izbeglička politika verovatno ne bi bila moguća. U stvari, ostali Evropljani verovatno su srećni što Grci rade taj nezahvalan posao na spoljnoj granici Evropske unije.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu