Lov na žene i uputstva za ponašanje

Šef kelnske policije Volfgang Albers je na konferenciji za novinare rekao da je „bilo mnogo seksualnih delikata, i to u masivnoj formi. Muškarci su prilazili ženama i hvatali ih rukama, a krivična dela su počinili pripadnici grupe ljudi koji su izgledali kao da potiču iz severnoafričkog odnosno arapskog prostora“. Prema saopštenju policije, u pomenutoj grupi je bilo oko 1.000 ljudi. Žene koje su morale da prođu kroz tu gomilu svedoče uglavnom o stotinama ruku koje su ih hvatale svud po telu, o špalirima koje su alkoholisani i agresivni muškarci formirali oko žena da bi ih na taj način maltretirali, ali su im tom prilikom i krali novčanike i mobilne telefone. Bila je to razularena masa i žrtvama je bilo gotovo nemoguće da u haosu tačno pokažu policiji nekog od počinilaca. Usred tog haosa, kroz masu su počele da lete i rakete za vatromet, ali, srećom, niko nije ozbiljno povređen, mada je na više punktova u blizini kelnske katedrale bilo žestokih tuča.

Mediji su ovom temom ozbiljno počeli da se bave tek u utorak, 5. januara, što je stvorilo neprijatan utisak da žele da zataškaju incidente. Javni servis ZDF se, na primer, u utorak na svom Fejsbuk-nalogu izvinio gledaocima zbog „pogrešne procene situacije“ zbog koje o incidentima nije bilo ni reči u njegovim dnevnicima od ponedeljka (4.1.) – što je izazvalo burne i listom negativne komentare. Ponašanje vlasti je takođe problematično. Policija ne zna ko su počinioci. Na svom pres-portalu ona je iznela „Činjenice o novogodišnjoj noći“, odnosno, hronologiju događaja u kojoj se govori o tome da se „u 21 sat pred glavnom železničkom stanicom nalazilo oko 400 do 500 osoba koje su se upadljivo agresivno ponašale. To su većinom muškarci koji nekontrolisano bacaju petarde i ispaljuju rakete i to delom na druge prolaznike“. U 23 sata se ta masa „povećala na 1.000 ljudi“ koji su nastavili da šenluče na isti način, dok se policija nije umešala, „dosledno intervenisala, razbila agresivne grupe i ispraznila plato ispred železničke stanice tako da se situacija sve više smirivala“.

U 0:45 sati policija je dozvolila građanima da ponovo stupe na plato, „tada prisutne osobe su se ponašale mirno. Prve žene su počele da podnose krivične prijave zbog krađa i delom i zbog seksualnih napada“. Više o „seksualnim napadima“ u ovoj policijskoj hronologiji – nije rečeno. To je izazvalo dodatno nezadovoljstvo radom policije, jer se u vreme objavljivanja ovih „činjenica“ u svim medijima već naveliko govorilo o masovnosti seksualnih napada. Posebno ogorčenje je izazvala gradonačelnica Kelna Henrijete Reker koja je u prvom obraćanju javnosti najavila objavljivanje „kodeksa ponašanja“ za mlade žene – posebno povodom predstojećeg karnevala – i već iznela da će u tom kodeksu stajati, na primer, da mlade žene uvek drže odstojanje „dužine ruke“ u odnosu na nepoznate muškarce i da treba da se kreću u grupama...

Upravo o tome pišu mnogi komentatori nemačkih dnevnih listova. Novinarka Frankfurter algemajne cajtunga Ursula Šer pita: „Rulja mladih muškaraca je priredila lov na žene – i posle toga žene dobijaju savete kako da se ponašaju? To nije prevencija, to je bezobrazluk. Ne treba od žrtava i potencijalnih žrtava tražiti da preispitaju svoje ponašanje, već treba uhvatiti počinioce i druge počinioce odvratiti od zlodela. Bez obzira na to što je potpuno nerealna mogućnost da se u gužvi na železničkoj stanici ili karnevalskom slavlju drži odstojanje dužine ruke od svakog nepoznatog muškarca, ova preporuka iz dobrih namera u najgoroj paternalističkoj tradiciji ima neprijatan prizvuk kojim se žrtvama implicitno prišiva deo odgovornosti. To podseća na tužan obrazac argumentacije kojom se posle silovanja deo krivice prebacuje na silovanu ženu: Da nije nosila prekratku suknju? Da nije hodala previše zavodljivo? da li se primereno ponašala? [...] U demokratskom društvu, koje je u svoj katalog osnovnih prava uvrstilo ravnopravnost, ženama nisu potrebne preporuke o ponašanju – već sigurnost da javni prostori podjednako pripadaju njima kao i muškarcima, odakle god ovi dolazili.“

Bertold Koler, jedan od izdavača Frankfurter algemajne cajtunga, u svom komentaru piše da se „nemačka vlada i veliki deo opozicije ničeg ne plaše više od radikalizacije unutrašnjepolitičkih sukoba i povećanja netrpeljivosti prema strancima. Sadašnji zahtevi da se strani počinioci krivičnih dela oštro gone, pa čak – da čovek ne poveruje svojim ušima – ako treba i proteraju iz Nemačke, stalno se povezuju sa upozorenjima da ne treba unapred osuđivati sve migrante. Ali, već i to liči na osuđivanje unapred, i to – Nemaca koji su u stanju da misle i donose zaključke. Oni neće dozvoliti da neko vređa njihovu inteligenciju. Oni poznaju situaciju u svojim gradovima. A proglašavanje te situacije boljom nego što zaista jeste, samo će pogoršati stvar.“

List Nirnberger nahrihten smatra da „strašni incidenti u Kelnu ne smeju biti zloupotrebljeni za stvaranje netrpeljivosti prema izbeglicama. A posledice se moraju snositi – čim se razjasni pozadina događaja. Sumnje da su policajci zajedno sa svojim rukovodstvom pogrešno procenili situaciju i da su bili preopterećeni, verovatno su tačne. Sada je, s obzirom da se bliži kelnski karneval, potrebno doneti efikasnu strategiju da bi se izbegle vanredne situacije poput one u novogodišnjoj noći.“

„Policijska akcija na kelnskoj železničkoj stanici u novogodišnjoj noći je ponovo pokazala da tamošnji organi bezbednosti očigledno imaju teškoća sa pravovremenom procenom situacije“, piše list Rajniše post: „Još tokom novogodišnjeg jutra, policija nije imala tačan pregled događaja – mnogih odvratnih napada na žene. Umesto toga, u jednom saopštenju za štampu, ona je navela da nije bilo nikakvih posebnih incidenata. Još za vreme demonstracija huligana protiv salafista u decembru 2014, U Kelnu je upravo zbog pogrešnih procena policije došlo do žestokih sukoba. Tada su vlasti u Kelnu obećavale poboljšanja i govorile da tako nešto u Kelnu više ne sme da se dešava. Ali, izgleda da se otada nije mnogo toga promenilo.“

Tabloid Bild se takođe osvrnuo na novogodišnje saopštenje policije. „Ni reč o napadima na žene. Četiri dana je prošlo dok za to nije saznala čitava Nemačka. Zašto četiri dana? Da li se u Ministarstvu unutrašnjih poslova Severne Rajne-Vestfalije možda boje da će slika koju imaju o sebi samima da bude poljuljana? U iskrenost spada i sledeće: Ne svi, ali mnogi muškarci iz arapskog prostora imaju shvatanje časti i muške snage koje je povezano sa nasiljem – pre svega protiv žena. Zbog toga moramo reći novim doseljenicima: onaj ko želi da živi ovde, mora da se oprosti od takvog poimanja časti, inače – nema budućnost. A mi moramo da odlučno istupimo kao država. Jer, baš onaj ko sebe definiše preko normi slabosti i snage, neće ozbiljno da shvati slabu državu. Ne sme biti kulturnog popusta na nasilje – u protivnom, integracija će propasti.“