Makedonija – izolovana zemlja?

Pomoćnik državnog sekretara SAD Hojt Brajan Ji pre dve nedelje je boravio u Prištini, ali nije posetio i Skoplje. „Sigurno ne zato što nije imao dovoljno benzina, kreozina li avionsku kartu“, glasio je jedan od komentara na društvenim mrežama. I američki senator Džon Mekejn je zaobišao Makedoniju, mada je bio na turneji po svim drugim zemljama Zapadnog Balkana. Ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel je u Beogradu razgovarao sa premijerom Aleksandrom Vučićem, pa nastavio turneju u Prištini i Tirani.

Zašto Skoplje nije u planu visokih stranih političara iz zemalja koje su strateški prijatelji Makedonije, i to u vreme kada bi toj zemlji zbog političke krize svaki prijateljski savet dobro došao? Analitičari sa kojima smo razgovarali smatraju bi razloge za to trebalo tražiti na domaćem terenu.

Nezreli političari

„Činjenica da je nekoliko značajnih diplomata visokog ranga iz SAD i EU bilo u poseti susednim državama, a nije posetilo Skoplje nije slučajan propust u diplomatskoj agendi, već jedan vid diplomatskog izolacionizma i višeznačna poruka makedonskom establišmentu“, kaže bivši ambasador Nano Ružin, i ukazuje na nekolike razloge te pojave.

Najpre, kako smatra Ružin, u tranzicionoj vladi dominiraju ministri stranke VMRO-DPMNE bivšeg premijera Gruevskog koja više nema legitimitet da vodi zemlju. „Drugo, to je znak da strani političari nemaju poštovanje za prethodnu vladu, njene dugogodišnje ministre i bivšeg premijera. U njihovoj percepciji, Gruevski nije čovek zakona. Treće, evidentno je razočaranje predsednikom države, kojeg takođe smatraju za neprimerenog sagovornika s obzirom na njegov podršku VMRO-DPMNE“, dodaje Ružin. Predsednik Đorđe Ivanov uporno odbija da dodeli mandat za sastav vlade opoziciji, iako su socijaldemokrate okupile većinu.

„Četvrto, procenjuje se da je situaciju u ovom trenutku teško rešiti upotrebom mekog diplomatskog jezika i umesto toga će najverovatije biti potrebno da se pokrene mehanizam sankcija. U takvim uslovima nema prostora za prijatan dijalog, što su zapravo potvrdile i ranije posete Hana, Mogerinijeve i Tuska“, kaže Ružin.

Da li poštar nosi pismo?

No, zaobilaženje Makedonije nije jedini signal, jer je otvoreno pitanje i da li poštar sve ređe nosi u torbi i diplomatska pisma adresirana na zvanično Skoplje, ili pisma stižu, ali primaoci kriju njihov sadržaj? Na primer, kabinet srpskog premijera je 29. marta obznanio da je Vučić primio pismo od predsednika SAD, u kojem se Donald Tramp zahvaljuje na čestitkama povodom njegovog stupanja na funkciju predsednika, pri čemu je kabinet objavio kompletan sadržaj pisma.

Građani Makedonije nemaju informacije da li je i predsednik Republike Makedonije dobio pismo od svog američkog kolege. A zna se da je Đorđe Ivanov već dva puta poslao čestitku Donaldu Trampu. Prvi put 9. novembra 2016, povodom pobede na predsedničkim izborima; drugi put 21. januara, kada je Tramp stupio na dužnost.

A pisao mu je i treći put, 7. marta 2017, da bi ga upoznao „sa aktuelnom situacijom i svim onom što se dešava u Republici Makedoniji“ – takva pisma je Ivanov poslao i Savetu Evrope, Donaldu Tusku, generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu i predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu. Mediji su od Tuska, za vreme njegove posete Skoplju, saznali da je on odgovorio na Ivanovljevo pismo, a kasnije i za odgovor Stoltenberga – oba pisma su nekoliko nedelja bila sakrivena od javnosti. Sve to kompletira mozaik nepoverenja prema vlastima u Skoplju.

Izolacija?

„Odnos VMRO-DPMNE, koja je nosilac tehničke vlade, a ne uzima u obzir poruke međunarodne zajednice da se deblokira politički sistem i da se ne dokida demokratija, doprinosi smanjenju poseta međunarodnih zvaničnika“, kaže analitičar Sefer Tahiri.

„Makedonija ionako nema dobru poziciju na međunarodnoj sceni, zbog nerešenog problema sa imenom i jer nije integrisana u EU i NATO, a poslednji koraci partije Gruevskog vode zemlju u izolaciju. Nije isključena mogućnost da će se taj trend nastaviti, i da će Makedonija postati zemlja sa narušenim odnosima pre svega sa EU i NATO, a time će biti potkopane i njene želje za integracijom u te strukture, poboljšanjem ekonomskih perspektiva i međuetničke stabilnosti, a sve to dugoročno utiče na budućnost zemlje“, naglašava Tahiri.