Makedonija: Šansa za kompromis sa SPC?

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) načelno je odobrio dijalog sa kanonski nepriznatom Makedonskom pravoslavnom crkvom (MPC) o njenom statusu. Kako je navedeno u saopštenju sa Sabora, nastavak dijaloga sa „crkvom u raskolu“ odobrava se „pod uslovom da, do pozitivnog rešenja tog pitanja predvodnici raskola neizostavno obustave nepravedni progon arhiepiskopa ohridskog Jovana, kao i progon više i niže jerarhije i vernih autonomne Pravoslavne Ohridske Arhiepiskopije (POA), odnosno odustanu od novih sudskih procesa već pokrenutih protiv njih“.

Sinod MPC tek bi trebalo da zauzme stav o odluci donetoj u Patrijaršiji u Beogradu, a poseban problem predstavlja to što bi za pregovarački stolom trebalo da sedi i vladika David kao predstavnik POA Jovana Vraniškovskog. Prema nekim izvorima, MPC na taj zahtev gleda kao na određeni vid ucene jer je to, smatraju, u suprotnosti sa duhom onoga što je zahtevala srpska strana – da se Vraniškovski oslobodi iz zatvora – pri čemu je MPC uputila takav zahtev nadležnim institucijama.

Makedonski novinar Branko Đorđeski, koji već godinama prati događaje u vezi sa crkvom, smatra da najava početka pregovora predstavlja dobar signal i jedini način da se prevaziđe višedecenijski jaz koji je eskalirao nakon što je Ohridska arhiepiskopija proglasila autokefalnost: „Ne očekujem da će problem brzo biti rešen. On je veoma složen i glomazan, i zato ne gajim iluzije da bi mogao da bude okončan za, recimo godinu dana. Važno je, ipak, da se počne sa kontaktima, sastancima i pregovorima, što je dobra osnova za put ka rešenju. A rešenje, opet, mora biti rezultat dobre volje obeju strana.“

Crvene linije

Đorđeski, međutim, naglašava da su „crvene linije Makedonske pravoslavne crkve odavno postavljene“ i da je to: „autokefalnost pod ustavnim imenom“. „Ne vidim gde bi to MPC mogla da popusti“, kaže Đorđeski. On podseća da je makedonska crkva (1958) dobila pravo na samostalnost, da bi ta odluka SPC kasnije (1966) bila povučena. „Ne vidim zašto je sporno da se sada vrati autonomni status i želeo bih da tokom razgovora čujem zašto je to nemoguće i koji to specifični uslovi nisu ispunjeni. Neprestano se šalje poruka da bi mi trebalo da se vratimo u autonomni položaj, a da će se kasnije, u nekoj nedoglednoj budućnosti, videti da li ispunjavamo uslove za autokefalnu crkvu. U Beogradu bi trebalo da shvate da je to za nas neprihvatljivo, jer to znači da se naša stremljenja odlažu u nedogled“, kaže Đorđeski.

Zoran Bojarovski, makedonski novinar koji takođe dugo prati crkvu, a pre svega odnose MPC i SPC, razmišlja drugačije: „Mislim da crvene linije ne bi trebalo da postoje. Realan je uslov SPC i Pravoslavne ohridske arhiepiskopije da se pregovorima neće dati legitimitet dok se ne reši pitanje izmišljene i nedokazane tužbe protiv arhiepiskopa POA Jovana Vraniškovskog i 18 drugih episkopa, monahinja, monaha i vernika. Kako pregovori mogu biti ravnopravni ako jednoj strani preti montirani sudski proces? MPC dobro zna, a to bi trebalo da saopšti i makedonskoj javnosti, da SPC ne može da dodeli autokefalni status. Trebalo bi prihvatiti široku autonomiju koja se sada nudi i uspostaviti liturgijski dijalog i zajednicu sa svim ostalim pravoslavnim crkvama. Posle određenog perioda vidljive bratske ljubavi, mogao bi da se otvori proces za autokefalnost koji bi jedinstveno odobrila Carigradska patrijaršija, a druge crkve prihvatile kao činjenicu“, kaže Bojarovski.

Pregovori između dve crkve praktično su prekinuti nakon potpisivanja tzv. Niškog dogovora 2002. godine, koji se u praksi pokazao kao neuspešan. Događaji koji su zatim usledili, naročito oni u vezi sa Pravoslavnom ohridskom arhiepiskopijom Vraniškovskog, koji je više puta bio osuđivan na zatvorske kazne pod optužbama za razne finansijske malverzacije, zloupotrebu crkvene imovine i pranje para, samo su doprineli tome da se odnosi dodatno zamrznu.