1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Makedoniji je potrebno mnogo više vremena“

1. oktobar 2018.

Nemačka štampa piše o neuspelom referendumu u Makedoniji. Naglašava se uloga opozicije, podeljenost države, uloga Grčke. Tekstovi uglavnom odišu pesimizmom kada je reč o bliskoj budućnosti „male balkanske zemlje“.

https://p.dw.com/p/35nM1
Foto: Reuters/O. Teofilovski

Zidojče cajtung piše da su „Makedonci imali da kažu da ili ne, ali da je većina jednostavno ćutala. Referendum usred zategnute situacije nije uspeo, jer je na glasanje izašlo mnogo manje od potrebnih 50 odsto građana s pravom glasa […] Rezultat je težak poraz za vladu socijaldemokrate Zorana Zaeva. Ona je ipak imala hrabrosti da dovede do rešenja notornog spora oko imena koje je maloj balkanskoj državi otvorilo put u NATO i EU. To je i pirova pobeda za nacionalnokonzervativnu opoziciju, koja smatra da je taj sporazum „kapitulacija“ i koja je radila na neuspehu referenduma.“

„Nakon što je dosad Grčka oholost ometala razvoj Makedonije, sada je Makedonija omela samu sebe. Zbog unutrašnje podeljenosti, zbog kratkovidih opoziconih političara, i zbog nedostatka hrabrosti. Posle ovog nesrećnog referenduma, zemlji preti dalja višegodišnja izolacija“, smatra komentator Zidojče cajtunga.

„U Makedoniji zbog slabe izlaznosti nije uspeo referendum o menjanju imena države“, piše Handelsblat: „Ali, vlada i opozicija u istoj meri slave veliku pobedu. Kao što je to često slučaj, plebiscit o putu ove balkanske zemlje u NATO i EU stvar ugla gledanja. Socijaldemokratski premijer Zoran Zaev u jasnom glasanju svojih građana vidi izjašnjavanje za promenu imena države u Severna Makedonija. Nacionalnokonzervativna opozicija se smatra pobednikom, jer potrebne izlaznosti od gotovo 50 odsto nije bilo ni izdaleka. Samo 35 odsto od 1,8 miliona građana s pravom glasa izašlo je da glasa i odlučuje o pitanju budućnosti svoje zemlje. Poziv opozicije na bojkot je, dakle, funkcionisao.“

„Rezultat: Makedonija će se kretati u pravcu EU i NATO brzinom puža. Zemlja sa samo 2,1 miliona stanovnika je duboko podeljena. To nije čudo. Naposletku, Makedonija i Grčka su se gotovo tri decenije žestoko sporile oko imena bivše jugoslovenske republike […] Evropa ne bi sada smela da ulepšava priču o propalom referendumu. Makedonija još nije spremna da uključi turbo-pogon u pravcu Evropske unije. Naprotiv – zemlji je potrebno mnogo više vremena. Tek kada bude postignut širok konsenzus u durštvu, Makedonija će moći da postane 30. član NATO i član EU.“

„Ovaj referendum koji je bio konsultativan za Makedoniju je bio kamen-međaš: jer, on je proces rešenja spora sa Grčkom doveo do tačke kada su mogli da se vide opipljivi rezultati. Sve to izgleda kao Ehternaška procesija: tri koraka napred, dva natrag. Žezlo sada u rukama drži parlament u Skoplju. On bi sa dvotrećinskom većinom mogao da donese odluku o promeni imena“, piše Handelsblat.

Magazin Štern smatra da „Zaev očigledno – i pored malog interesovanja građana za referendum – sada hoće da progura ugovor u parlamentu. Tamo bi morao da dobije dvotrećinsku većinu, odnosno glasove 80 od ukupno 120 poslanika. No, poslednji put je za ugovor glasalo samo 69 poslanika. Opozicija striktno odbacuje Sporazum, jer smatra da on znači odustajanje od nacionalnog identiteta. Predstavnici opozicije su posle referenduma u više mesta proslavljali njegov neuspeh.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android