Makron igra na ekonomiju, inflacija mu mrsi konce

U Francuskoj su predsednički izbori zakazani za 10. april. Aktuelni predsednik Emanuel Makron ima jak argument da reforme njegovog prvog mandata donose plodove – snažnu ekonomiju.

Francuska ekonomija se oporavila brže nego što se očekivalo od pandemijske krize, zabeležen je rast od sedam odsto, što je rekord u poslednje 52 godine. Pored toga, nezaposlenost je pala na najniži nivo u poslednjih deset godina, kupovna moć je porasla, a strane investicije pristižu.

Otkako je došao na vlast 2017. na centrističkoj platformi, Makron, bivši investicioni bankar i ministar ekonomije, pokrenuo je niz reformi – liberalizovao je pravila o radu kako bi se olakšalo zapošljavanje i otpuštanje radnika, smanjio naknade za nezaposlene i poreze na dobit i prihode i za domaćinstva i za preduzeća.

„Makronova politika je bila prilično u korist biznisa, iako je neke od mera morao da prilagodi usled kriza, kao što su bili protesti Žutih prsluka i pandemija“, rekao je za DW Matju Plan iz Francuske ekonomske opservatorije (OFCE) sa sedištem u Parizu. Sve u svemu, ekonomska privlačnost Francuske na međunarodnom nivou je definitivno poboljšana.

Jedan od pokazatelja toga je procvat francuske startap-scene. Ove godine je Makron, obučen u rolku u stilu Stiva Džobsa, proslavio dvadeset i peti startap vredan više od milijardu dolara – daleko ispred zacrtanog roka u 2025.

„Najveća pozitivna strana Makronovog mandata je dinamika francuskih kompanija ako pogledate njihov bilans, profitabilnost i inovativnost“, rekao je za DW Patrik Artus, glavni ekonomista banke Natiksis sa sedištem u Parizu. „Ogromna količina novca teče u korporativni sektor.“

Prošla godina bila je rekordna za francuske tehnološke kompanije koje su prikupile 11,6 milijardi evra sredstava, što je povećanje od 115 odsto u odnosu na 2020. godinu.

Strategija „šta košta da košta“

Stručnjaci kažu da je porastu u ovom sektoru takođe pomogla Makronova strategija „šta košta da košta“ tokom pandemije – velika potrošnja da bi se finansirala preduzeća i pomogla im da zadrže svoje zaposlene.

Demijan Mark, izvršni direktor kompanije JPB Sisteme, koja koristi pametnu automatizaciju i robote za sisteme za zaključavanje za avionske motore, rekao je da mu je pomoć vlade omogućila da prebrodi krizu u sektoru avijacije, zadrži čitavu specijalizovanu radnu snagu i diverzifikuje proizvode.

„Sva ova pomoć vlade nam je zapravo omogućila da razvijemo poslovanje u vreme kada su kompanije u mnogim delovima sveta otpuštale ljude“, rekao je Mark za DW u svom proizvodnom pogonu južno od Pariza. „Osvojili smo udeo na tržištu i vratili se jači nego ikad.“

Prošle godine, ova kompanija je dobila još jednu novčanu injekciju od 1,5 miliona evra iz vladinog plana oporavka ukupno vrednog 100 milijardi evra kako bi pokrenula industriju u nekoliko sektora. Uprkos naporima, proizvodnja je „i dalje veoma slaba“.

Stručnjaci kažu da je pandemijska kriza – koja je razotkrila veliko oslanjanje Francuske na strane dobavljače – takođe dala zamah Makronovim planovima da se zemlja „reindustrijalizuje“. Preduzeća se ohrabruju da investiraju u francusku industriju, a ne da zavise od Azije. Vlada sada podstiče strateške industrije kao što su poluprovodnici, električne baterije i projekti sa vodonikom.

„Sada postoji svest da je najveća slabost Francuske deindustrijalizacija koju smo videli u poslednjih četrdeset godina i koju nismo mogli da zaustavimo. Važno je da se taj trend preokrene“, rekao je Matju Plan. On je, međutim, dodao da je udeo prerađivačke industrije u francuskoj privredi, od oko deset odsto BDP-a, i dalje „veoma slab“.

Artus se složio, rekavši da je proizvodnja „pokazale male znakove poboljšanja“ tokom Makronovog petogodišnjeg mandata uprkos smanjenju poreza i reformama, dodajući da rastući trgovinski deficit predstavlja još jedan razlog za zabrinutost.

„Jedan od glavnih razloga slabosti u francuskoj proizvodnji je nedostatak veština i visokokvalitetnog obrazovanja. To je veliki hendikep“, rekao je Artus. „Makron pokušava da podstakne školovanje šegrta i reformiše programe obuke, ali biće potrebno vreme da se vide rezultati.“

Povećanje javnog duga

Stručnjaci kažu da je još jedna tema koja izaziva zabrinutost stanje francuskog budžeta nakon ogromne državne potrošnje i smanjenja poreza. „Ova politika je pomogla u jačanju rasta i povećanju konkurentnosti preduzeća, ali postavlja se i pitanje kako se sve ove mere finansiraju i pitanja povećanja budžetskog deficita i javnog duga“, rekao je Plan.

Kandidatkinja konzervativnih republikanaca Valeri Pekres optužila je Makrona da „upadajući u blagajnu“ izdvaja beskrajne količine gotovine za hitno finansiranje u vreme pandemije i povećava državni dug na rekordnih 115 odsto BDP-a.

Iako su Makronove reforme zaslužne za podsticanje poslovanja, mnogi se pitaju da li je ekonomska dobit uludo iscurila. Ankete pokazuju da je najveća briga birača opadanje kupovne moći. Poskupljenja povezana sa ratom u Ukrajini dodatno su produbila zabrinutost.

Na pijaci povrća u istočnom Parizu, Izabel, samohrana majka troje dece, rekla je da sve više oseća rast troškova. „Cene osnovnih potrepština i gasa su porasle i moramo da budemo mnogo pažljiviji kako trošimo svoj novac“, kaže ta tridesetosmogodišnja žena.

Upitana o Makronovoj politici, Izabel, koja radi u frizerskom salonu, kaže: „Ne osećamo da su nam se životi mnogo poboljšali. Makron je predsednik koji sprovodi reforme samo za bogate.“ Time je ponovila uobičajeno gledište povezano sa Makronovim ukidanjem poreza na bogatstvo 2018.

Patrik Artus ukazuje da je Francuska prošle godine otvorila oko 700.000 radnih mesta u privatnom sektoru, ali mnoga su bila za nekvalifikovanu radnu snagu sa niskim platama. „Istina je da su mnogi Francuzi koji rade u maloprodaji, restoranima, održavanju ili logistici siromašni“, rekao je on.

Dodao je da podaci ipak pokazuju da je vlada potrošila ogromne količine novca da ih podrži, nedavno je izdvojila 15 milijardi evra da ublaži udar porasta cena energenata.

Računajući na svoje ekonomske rezultate, Makron je nedavno izjavio da će nastaviti sa reformama kako bi preoblikovao ekonomiju ako osvoji drugi mandat. Kada francuski građani izađu na birališta u aprilu videće se da li se stavljanje na tu kartu isplatilo.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.