Makron kod Vučića: geopolitika i unosni poslovi
30. avgust 2024.
„Srbija obnavlja svoje ratno vazduhoplovstvo sa dvanaest francuskih borbenih aviona“, piše list Velt u izdanju od petka (30. avgust) u tekstu posvećenom dvodnevnoj poseti francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu i Novom Sadu.
Francuski rafali treba postepeno da zamene sovjetske modele u srpskoj vojsci. Navodi se da je potpisan ugovor težak 2,7 milijarde evra, koji uključuje i održavanje i logistiku.
Kako u tom izveštaju na osnovu pisanja agencija prenosi Velt, u pitanju je devet jednoseda i tri dvoseda koji će biti isporučivani do 2029. godine.
„Odluka Srbije da izabere borbene avione rafal je jasna odluka za dugoročni savez naše dve zemlje“, rekao je Makron, prenosi nemački list. Dodao je da je to i odluka za vezivanje Srbije uz ojačanu Evropu.
Makron je jasno rekao da je „mesto Srbije u Evropskoj uniji“ te da je ovo „promena strategije“ Beograda koji je gajio i dobre odnose sa Rusijom.
Velt beleži da je prema poslednjim anketama u Srbiji podrška ulasku zemlje u EU svega 35 odsto. „Vučiću se zameraju autokratski stil vladanja kao i tesne veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom“, piše list.
Citira se bivši francuski ministar za Evropu Žan-Noel Baro koji je rekao da bi Srbija bila „breša za nestabilnost na našem kontinentu“ i „sve autoritarne režime od Rusije do Kine“ – da Francuska nije uzela posao da zameni ruske avione svojim.
U tekstu se podseća da je Francuska u poslednjih dvanaest godina utrostručila obim trgovine sa Srbijom, te da se sada priča i o civilnoj nuklearnoj elektrani. Francuzi imaju i beogradski aerodrom pod koncesijom, učestvuju u gradnji metroa i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
List Handelsblat citira autorski tekst Emanuela Makrona iz beogradske Politike, i to onaj deo koji kaže da Srbija može da sačuva svoju nezavisnost samo „u okrilju EU“.
Iluzija je, napisao je Makron, „ideja da Srbija može da traži svoj put u večitoj igri balansiranja između sila“.
Austrijski list Kurir podseća na velike proteste protiv iskopavanja litijuma, te kako je u Beograd došao Olaf Šolc da pokaže veliku zainteresovanost Nemačke za taj metal.
U sličnom kontekstu se tumači i Makronova poseta: „Poput Šolca, i on je verovatno u Srbiji pre svega kako bi pravio unosne poslove.“